Bogoslovlje

да се у таквој прилици не може испунити честито ни један ни днуги. То пада у очи код ове књиге на први поглед. Са другим задатком могли бисмо се некако и помирили, но први je задатак потпуно промашен. Од доброга уџбеника тражи се да буде написан кратко, концизно и прегледно. У њему нема места ни једној непотребно] речи, а камоли читавим реченицама и фразирању. Он треба да се у свему прилагоди наставном програму, да су поједини делови изложени у потребној саразмери. Преко je потребно, даље, да се у гьему излажу поједини историјски догађаји науком тачно проверени и утврђени, а да се, по могућности, избегава све оношто наука још није утврдила. Књига г. Гавриловића свему томе врло мало одговара, како са методичке, тако и са стране тачности приказивања историјских догађаја и чињеница. У првом погледу она je пуна непотребнога фразирања,овде-онде и сасвим неумеснога. Уз то су одељци у њој врло несаразмерни. Тако одељак о Св. Сави заузима скоро трећину ктьиге (стр. 24—72), дочим се о даљим архиепископима, дакле, о животу цркве за внше од сто година, говори свега на осам страна. Међутим о митрополијама и епископијама расправља ce без потребе на пуних 33 стране (стр. 81—88, 115, 121, 147 165). За то je било довољно и 2 —3 странице! То нити има. вредности за школу, нити за шири читалачки свет, а нарочито кад се узме у обзир, да je тај предмет још уопште слабо обрађен научно, те je јако мањкав. Но г. Гавриловзћ као да je имао неке нарочите симпатије за то, дочим га je живот српске цркве кроз више векова у Угарској слабо занимао, иако je тај живот особито у последња два века био врло бујан, и г. Гавриловић га je приказао на две стране! Из тога, мислим, није тешко извести однос између те књиге и наставнога програма. Није боље прошла ни тачност историјског приказивања. Навешћу само неке погрешке. Тако je барска архиепископија код тьега била православна, иако отргнута од сплитске (стр. 12), призренска епископија je основана после Самуила (стр. 13), Арсеније 111. Чарнојевић „види“ ce 1683. на столиц» патријарашкој (стр. 144), нај већи део српског народа, који ce нађе y Угарској, дође тамо са Арсенијом 111. (стр. 160), и убрзо после тога основаше ce y

160

Богослов.ъе