Bogoslovlje

синове и удају своје кћери и т. д. Разуме се да и перед свега тога свештеници имају право да желе да буде код њих joui боље. Идеал, тежња к бољему, то je она полуга која покреће човека на рад, на усавршавање; земљорадник да унапређује земљорадњу, занатлија свој занат; трговац трговину; интелектуалац да се усавршава y својој струци до бескрајности. Према томе треба очекивати да и свештеници треба да иду путем осталих људи, да развијају посао, да што боље служе идеји за коју je њихов законодавац изнео свој крст на Голготу“. Томе не треба коментара! Занимљиво би било само запитати г. писца, кад би, у ком стадију повишивања прихода, имали свештеници да једном отпочну са развијањем свога посла, кад он на безброј места у свои делу утврђује да свештенство не врши своје идеалне дужности, или их врше тек у минималној мери? Наше свештенство ће свакако бити благодарно г. писцу за такав братски суд о ньему! Иначе и овде сретамо (као и у органима свешт. Удружења) на више од десетине места давно одомаћену појаву: осуфивање архијереја. Владике су свему злу криве. Они примају систематску плату, па се закључали у канцеларију и ћуте и т. д. И тиме je све решено. Међутим писац зна добро колике су и какве су то систематске плате данас, а колике су биле у прошлое™. Па с тога није ни чудно што се писац није ни усудио да примени на владике оно што наводи о богатству и добром матер, издржавању парохијскога свештенства (стр. 87. 95). Писац наводи да je пуну годину дана радио на питању које расправља и да je проучио сву односну литературу, коју дёлом и наводи. Из тога, као и из читавога написа види се јасно да je писац имао у виду једино прилике црквеног живота у докумановској Србији. Само je штета што није према томе ставио и натпис делу који би томе одговарао. Читаво дело прави утисак да je писано несистематски и новинарски развучено, са силним понављањима и непровереним и недоказаним тврдњама. Тако су, по ньегову мишљењу, псовке дошле (у Србију) од Мацара и аустријских Срба (стр. 10), но у таком случају нехотице долазимо до питања: где ли се онда чувени псовач Вук. Стеф. Караџић могао научити томе, тек ваљада не у Вечу? Ватикански Сабор одржан je у Риму 1868 год. (!) „на ком je папа проглашен непогрешним, a зачеће Во-

163

Оцене и прнкази