Bogoslovlje

писца књиге Самуилове и књиге о Судијама. Додуше, писци ових двеју књига индиректним путем стављају до знања да су им познати догађаји јеврејске историје описате у Петокњижју као и закон који је био у пракси, само тај закон нигде није директно споменут као Мојсијев. Остали пак писци, као што споменусмо, спомињу Мојсија и Петокњижје, често идентификујући га с том његовом књигом, што се уверавамо из следећих примера: II Дневника назива Петокњижје просто „к њи г a Мојсијева“ 1 ); IV о Царевнма „књига закона Мојсиј ева“ 2 ); пр. Малахије „закон Мојсијев", 3 ) ит. д. Нарочиту пак за нас важност има II Дневника, XXXIV 14, јер вели ово: „И кад изнашаху новце донесене у дом Господњи, нађе Хелкија свештеник књигу закона Господњег данога преко Мојсија“. Тиме се, дакле, објашњавају и допуњују она места која сполшњу само „закон Господњи", без подаката о његовом аутору, Но сем ових директних позива писаца старозаветних књига на Мојсија и Петокњижје, имамо и т. з. индиректних сведочанства. Као пример узимало ова места: 1, пророк Осије вели: „Али они преступише завет (мисли на Јеврема, т.ј. северно царство и Јуду, т.ј. јужно царствој, кaо Ад а м“ 4 ); т. ј, завет који је описан у књчзи Постање. 5 ) У V, 14 Оснје додаје: „Јер ћу бити као лав Јеврему, као лавић дому Јудину“, лавић, који је надимак Јуда добио од Јакова на самртном одру приликол! његовог благослова: „Лавићу Јуда!“ 6 )Тако исто пророкове речи: „Јер преступише завет мој н отпадише се од закона могаа“г), г ) односе се на закон објављен у Петокжижју. Из упоређења појединих сткхова књнге пр. Осије и Петокњижја види се да је вророк Осије који је живео и делао у VIII веку имао предао се писано Петокњижје, коДш се користио приликом састава своје књиге 8 ). 2. Пророк Амос

J ) XXV, 4; - тако исто Јездрина VI, 18 и Неслијина XIII, 1.

2) XIV, 6.

s ) 111, 22. Упор. Јездра X, 2; 111 Царев. 111, 2; Данило IX, 13.

4 ) VI, 7.

5 ) Упореди I, 27—31 и lI—III Постања. Упор, опширније Keil, Einleitung § 34, 11 А. стр. 119—122.

6 ) Постање XLIX, 9.

7 ) Осије VIII, 1. Речи IV, 2: „Заклињу се криво и лажу и убијају и краду и чнне прељубу", очигледно се односе на Декалог, т.ј. на десет Божијих Заповести, у књ. Изласка XX, I—lB.1 —18.

8) Опширно види Ј. Kley (op. cit. стр.225—228) који упоређује Осију IV, 5, са Пон. Закони XVII, 8,9; Ос, IV, 1 с. Левит XYVI, 26; Ос, IV, 13 с Пон. Зак. XVII, 2, Ос. V, 6 са Изл. X, 9; Ос. XII, 4 с Пост. I, 25 итд.

178

Богословље