Bogoslovlje

Мојсија ко писца Rudolf Bodenstein von Karlstadt y свом спису „De canonicis seripturis libellus' 11 ) примедбом да je Мојсију немогуће да своју смрт и погреб лично опише. Ту своју сумњу изразио је овим речима: „Defend! potest Mosen non fuisse scriptorem quinque librorum, quoniam sepulto Mose filum oraliones idem invenimus non eundem Mosenjista de morte Mosis nemo nisi plane dementisimus, Mosi velut actori tribuet“. Енглески философ Thomas Hobbes (f!679) држао je да je Мојсије написао само један део књиге Поновљени Закони fXI— XXVII), у којим главама изрично се говори да их је написао Мојсије; 2 ) остале пак, делове је одрицао а нарочито места у која је још Aben Esra лосумњао, додајући им Бројеви XXI, 14. Али, за доцнији развитак негативне критике, од нарочите су важности мишљења ове двојице Isaac de la Peyrere (| 1676) и Baruch Spinoza (ф 1677). Peyere je творац системе преадамита т. ј. no њему Ддам и Ева нису прародитељи свију људи у опште већ само Јевреја; други пак људи, Прадамити, створени су пре Адама шестог дана заједно са животињама. Према томе, вели, Мојсије није писац Петокњижија 3 ). Spinoza, отац модерног пантеизма, у свом спису „Tractatus theologico-politicus“ (стр. 8) 1 ) лспорио је јединство Петокњижија пошто се у њему о Мојсију говори у 3. лицу, приписавши га књижевнику Јездри. Његовол! мишљењу придружио се Jean Le Cleerc Clerikus (| 1657 1736), професор јеврејског језика у Амстердаму, и Antonius van Dale, који су тако исто учили да је Јездра, или неко други ,из његовог доба, написао Петокњижије, употребивши само списе из мојсијевске епохе. 5 ) Крајем XVII века Richard Simon (f 1712), француски ораторијанац, у свом спису „Histoire critique du Vieux Testament 11 ) 6 ) разликовао je y Петокњижију два дела: Мојсијево и послелгојсијевско. Мојсије је, вели, написао салш законски део, док историјски део написали су аналисти, који је он придодао

T ) Wittenberg, 1520 g.

3 ) Leviathan, с. 33. 1650. г. Opera philosophica 111, Londini 1841, стр. 270 и след.

3 ) Jystema theologicum ex Praedamitarum hypothesi, pars priraa 1655, не означивши место штампања тог свог дела.

4 ) 1670 r.

5 ) A. van Dale, Dissertationes de origine ac progressu Idololatriae.... ..Amstelodarai 1696.

6 ) Amsterdam 1685.

183

Мојсије и критика