Bogoslovlje

Главне присталице новостворене хипотезе су: Friedrich Tuch 1 ), Caessr v. Lengerke 2 ) и Franz Delilzsch 3 ): До сада негативна критика беше више литерарна. Али последњом хипотезом, која је дефинитивно одбацила Мојсија као писца Петокњижја, негативна критика прешла је на историски терен, трудећи се да према историји јеврејског народа и историји његове религије утврди време постанка појединих извора докумената, и време када су ти извори путем компила ци ј е постали једна целина т. ј. Петокњ ижј е. Тим путем идући негативна критика створила је нову хипотезу т. зв. Neure Urkundenhypothese Нова хипотеза прастарих докумената. Као оснивалац ове хилотезе сматра се Hermann Hiipfeld. У свом спису „Die Quellen der Genesis und der Art ihrer Zusammensetzung' 14 ) он je нашао да je Петокњижје састављено ; из исновног документа (кога је обележио са Е 1 ) и девтерономиског документ а (обележивши га са D). Поред ова два документа т. ј. списа —утврдио је да постоји и јахвистички докумен ат, сасвим независно од напред наведеног елохистичког документа (кога је обележио са Ј). Уз то пронашао је да делови елохистичког документа не воде своје порекло од истог корена, због чега га је поделио на ранији и познији: Е 1 иЕ 2 с напоменом, да су оба ова документа старији од јахвисте. На тај начин, дакле, добио је чет ир и основна документа: Е l , Е 3 , Ј и D. Скуп и прераду (управо компилацију) ова четири основна документа Hiipfeld је приписао једном непознатом редактору (R), који је познији од њихове појаве. Према изложеном, Hiipfeld је показао да у Петокњижју постоје: прво, два елохистичка докуиента Е 1 и Е 3 , ито пре јахвистичког Ј докумената; друго, да сваки докуменат чини за себе један сасвим независан и првобитни докуменат —U гkunden; треће, да се редактор R, то јест скупљач и издавалац тих докулlената разликује од писца сваког наведеног основног документа. Односно времена постанка, боље речено редакције овнх докумената, присталице ове хипотезе се не слажу. Јер, док је

*) Comentar liber die Genesis, 2 Aufi Haile 1871

2) Kanaan 1844

3 ) Genesis 1852

4 ) Berlin 1853.

188

Богословље