Bogoslovlje

народа, по угледу на мисирске шотериме (писаре) 1 ). Мојсије пак, да би могао свој народ ослободити јарма мисирског ропства и затим од њега створитн један самосталан народ, следствено морао му је најпре дати писмене законе и створити националну литературу. Ту, дакле, лшсао и намеру да изведе, помогли су Мојсију првенствено судије народне, којн су такође били писмени. Отуда мисли Gottfried Hoberg да су ти писмени људи били Мојсијеви помагачи у саставу његове књиге Thorafr). Ово је може се рећи, друга етапа јеврејске писмености. Из изложеног видимо да су Авраам и његово пото.мство Израиљ за време свог бављења у Вавнлонији, Ханаану и Египту били под утицајем културе и писмености: вавилонске, ханаанске (т.ј. феничанске) и египатске. To нас најбоље уверава нађена архива фараона Аменофиса 111 и IV у Tell-el-Amarna 1888 год. која је из времена заузећа Ханаана од стране Израиља под вођством Исуса Навина. Та архива садржи писма фараона са царевима вавилонским и асирским, затим с вазалним кнежевнма сиро-феннчанскил! и својим чнновницима 3 ), што доказује да су поједнни градови Палестине на много годнна пре Изласка имали своје пчсце и књиге, као и библиотеке

J ) Упореди Изласка, V, 6, 10, 15. где ce говори o шотеримима еги патским.

2 ) Über die Pentateuchtrage. Freiburg in Br. 1907, стр. 23.

3 ) Ова писна написана су на вавилонском језику вавилнонским кл ин а ст и м правописом, који правопис, no Maspero-y Халдејци су примили од Sumeriens (Сумира), који су правогшс они измислили (Op. cit. стр 726—728. Ова писма у ствари су таблице од глине т з. остраке, на којима су прво пнсали жељене податке а затим их пекли у нарочитим фурунама. Види Ј A. Knudtzon, Die Еl-Ашагпа Tafel I Teil. Leipzig 1915. Односно порекла вавилонског клинастог правописа Dr. Peter Schegg вели: „Првобитни оснивачн вавилонске културе не беху Семићани, већ једно xypaHCKo(kuschititscher) племе. Оно се зове Akkadier или Sumirier, због чега су доцнији владари Вавилона додавалн својој титули: „Краљ од Сумира и Акада". Њихова главна места становања беху U r u (Ур Халдејскн) најјужније насеље на десној обали Еуфрата ; северозападно од њега A rk u (у бнблији Ерех) и напослетку Babilu (Вазилон). Сем тога у Библији (Пост. X ,10) и у натписима налази се један град и покрајина А к а д. Поред тог становништва налазио се још од 3000 год. пре Христа један семитски елеменат који је духовни наследник прастановника примивши првенствено њихов клинасти правопис die Keilschrift, а затим мало no мало и превласт. Сем правописа, и мере за тежину, запре.мину и одређивање новца су акадског порекла, или како се обично каже, старовавилонског". (Biblische Archaoiogie. Freiburg in Br. 1887. стр. 342).

169

Мојспје и критика