Bogoslovlje

Бога“ даје на знање о потпуној независности Логоса по постојању и уједно с тим о најтешњем општењу с Богом, као личним бићем (6 oе6с, за разлику од oе6с апстрактног појиЛsања божанства); а ово доводи до мисли да се Бог од увек изражава у божанској Речи, а Реч, исто толико беспочетно, јавља у Себи Бога пред њим, као особита од почетка ипосгас, Друга фраза: кси oе6<; fjv 6 Лбуос „и Бог беше Реч“ карактерише Логоса са нове стране, са стране Његове суштине, сведочећи да је он Бог »кат’ оиб(а\-«, не различит од Бога, не некакав бебтерос „други, другостепенн“ Бог, као што су Његов епитег ©ебс (без члана 6) тумачили Ориген и аријевин (ср. Јов. X, 33; Дела An. XII, 22, XXVIII, б; II Сол. 11, 4). Као такав Логос Јованов битно се разликује од Логоса Филоновог. Ближе је њему старозаветна идеја о „Речи“ (пс. XXXII (33), 6) и chokhmah мудрост (Приче Сол. VIII). Али овима „недостаје одређено изражени моменат ипостасности“; у старозаветним доктринама о мудрости и Речи Божјој „има се само клида Јованове Логологије“, и тек је при озарењу од св. Духа та клица достигла потпуно раскривање у прологу Јовановог Јеванфеља (с. 90 —98), Од другог стиха на даље говори се о делатности Логоса, У другом стиху „мисао јеванђелиста се још креће у области безвременог (ry ev apyij, у смислу I-ог стиха) 1 * скондентришући се на досветском животу Логоса, на оном његовом животу којијебиообрађен потпуно према Богу (лрбс toy oe6v), а који је недостижан за човека. Од трећег стиха почиње да се говори о от' кривењу Бога ван Њега. једини узрок откривења од увек је сам Бог, т.ј. све је по вољи Очевој и од Оца (е§ durou), али посредник у пројављивању Његове творачке воље јесте Логос (6i’ ои т d лаути. В. 1 Кор. VIII, 6; Кол, I, 16). Кроз Њега је све постало (eyeveto за разлику од Гу), т. ј. прешло из небнћа у егзистенцију. Друга половина овога стиха уноси нову нијансу мисли; на име променолг аориста eyEvero у перфект yeyovev означено је оно што ]е било и што постоји, а тиме се „изражава идеја да је Логос, као Творац, уједно и старалац (пролшслителв) свега што постоји а што је само неспособно за аутономно самоодржање". „Све постојн благодарећи Логосу, и то ради тога што у Њему gan] fjv „беше живот“, т.ј. Он је вечни (fy) ак* туелни извор ж,-.вота, и не само живота физичког већ и духовног (sаф Оез члана у неограниченом смислу). У односу према разулшим бићима овај „живот а (rj ctef]) „беше светлост" (гб

232

Богословље