Bogoslovlje

Руског цара Александра I мучила je савест до последних дана његова живота (отуд легенда о томе да се он закалуђерио као старац Федор Кузмић). Из анализе Душанових повеља можемо претпоставити да je он од год. 1343 {или раније) донекле заборавио на своју немирну савест. Држимо да имамо неко право кад (проучивши повеље 19 маја и 25 октобра 1343) стављамо тај душевни преокрет у везу не само са политичким догађајима, него и са прослављењем моштију Стефана Дечанског. По нашем мишљењу, оно je заиста било извршено између год. 1339 и 1343. 1 ) Податци, сачувани код Цамблака и Михаила Константиновића, нису у свему плод фантазије писаца и могу да нађу ослонца у анализи повеља и летописа 2 ) У прилогу доносимо текст Душанове повеље 25 октобра 1343 по нашем препису из Свете Горе.

Понеиже 3 ) анпелскоге слово проведе всу въселгеную, благоверига же и чистоти пльна сущи вьселгенага, цари геже и простии, сь всакою смертною мудростию раби суть истинаго Бога нашего владики И(су)са Хр(ис)та, вь нихь же и прежде нась бившаго (sic) 4 ) господа вь богодарованемь отьчнств-Ь нашемь Србьскиге земле, свети мои родители и прародители, и доми Господа Бога В’седрьжителга и прЪчистиге его МатерЪ и всехь светихь его въ области свогеи сьблюдоше и обновите добрЪ

’) Григорије Цамблак вели да je тело Дечанског лежало у земљи 7 година. Било je вероватно сахрањено у Дечанима почетном децембра год. 1331; ако се први глас о чудесима јавно у децембру г. 1338, архијерејскн сарор састао би се у првим месецима год. 1339. Ово je terminus post quem. Ипак тешко je веровати да би број „седам година“ био сасвим тачан. Михаило наводи „девет година“.

2 ) Споменули смо како je Ст. Новаковић доказивао да су сви податци српских летописа о смрти Дечанског плод народне фантазије XV века. Ипак у најновијој анализи летописа г. Љ. Стојановић je убедљиво доказао да je Копорињски летопис постао за време кнеза Лазара, да je његов писац био и савременик цара Урошев. Међутим Копоршьки летопис већ говори о томе како je Урош 111 сазидао Дечански манастир „вь шемже и светые его мощи лежеть. Постиже кончину от сына CBOiero сьмртыо мученичскою вь лЪто 6840 и сь мученикы равночьстГе получи“. ПеНски летопис који je писан од савременика кнез Лазарева одмах после г. 1391, има исти текст, само проширен драматичким додатком о предсмртним речиме Дечанског; „Слиши небо, и внуши, земљо“. ЛЬ. Сто ja но ви h, Стари С р tick и родослови и летописи, Ср. Карл, 1927, стр. XXXV. и XXXVII.

3 ) погрешка преписивача, треба поне ж ie

4 ) погрешка, треба бившаш

295

Кад je Дечански проглашен за свеца