Bogoslovlje
кимъ ЛбазиранТмЂ й м»дростlю учинити такси, да се тыма по народ» не бы каковый метежъ учиню, й не бы изявшю уничижеше й презрТше каково тогъ, што î кодъ народа сосЬдне области у светомъ почиташю, за кое васъ й найстрож!ем» Сговор» подлажено.
Въ ШибеницТ 26. JanSapia 835.
Пантелеиминъ Живковичъ
со Епк’пъ
Провlкарlю Бококоторском»
Из овога јасно je, да je епископ Пантелејмон ово написао по наредби покрајинске далматинске владе. Можда су ово урадили управници из задарског губерниума по својој инициативи a могуће je, да су из Беча добили такав савет. Свакако треба напоменути да je тада гувернер далматински био гроф Венцеслав Лишјенберг, који je био васпитаник језуитски, који се сваком приликом истицао као непријатељ православља, и радио на томе да православие Далматинце преведе у Унију. 1 )
En. Пантелејмон стигао je у Шибеник 13. децембра 1834. 2 ) Његова интронизација била je у Шибенику 26. децембра и. г., и тада je примио управу епархије од протосинђела Симеона Тркуље. Дакле, у самом почетку своје владичанске службе имао je en. Пантелејмон да поступи у смислу пресидиалне наредбе далматинское губерниума од 16. децем. 1834. И поступио je. 26. јануара 1835. написао je он провикару М. Грушићу ово упутство. Горка иронија судбине je хтела да Србин из Срема, архимандрит, напише тропар и кондак св. Петру цетињскоме, а други Србин из Срема, епископ, да спречава Бокељима одаванье поштовања његовим мостима Али не сме се осудити поступак владике Пантелејмона. То не да историјска правда. Арх. Лујановић je живео у слободном Цетињу, митрополит Петар 11. био му je црквени и политички поглавар, а еп. Пантелејмон у ропству аустријском. Тешко мора да je било еп. Живковићу када je писао ово упутство. Имамо доказа за то пре света из самог упутства, затим из његовог живота и рада.
] ) Е. Η М.; Православна Далмација, Нови Сад 1901., стр. 567 и даље.
2 ) Любитель ПросвЪштешя, Србско-Далмат. Алманахъ, ' ■.V 3836., стр. 109.
301
Богословље 20 t I
Прилог поз. одн. ауст.-црног. за владе Митроп. Π. 11. Петровића-Његоша