Bogoslovlje

Ако су деца само посматрачи нечега што je далеко од њих,. онда каква се корист може од тога очекивати? Пастир мора потпуно да схвати знача] богослужења, а посебно Литургије, за хришћански живот и да почне да ради на навикавању деце на стално посећивање богослужења 1 ) и на увађању њиховом у богослужбени живот (овде служе као срества поуке о смислу богослужења, оучесвовању набогослужењу,о прцтходној припреми, о понашању пре и после богослужења, а уз то још и практично учешће деце у богослужењу; певањем, читањем и послуживањем у храму). Но затим, пастирски рад иде и даље. Код детета има да се постигне појимање смисла богослужења, унашање у речи молитве, затим, изражавање дечје религиозности у слободно] лично] молитви, обраћање Богу својим речима, или чак без речи, тим синовским обраћањем. Ми не бисмо погрешили ако бисмо рекли чак и то да цео пастирски рад има се готово тако сматрати, као једно теоријско и практично упуство у богослужењу и молитви, упуство како да се буде у заједници с Богом: како да се пробуди и развије страхопоштовање и љубав према Богу, како да се оствари то обраћање Њему и, најзад како да се створи веза молитве са животом. У погледу причешћа и исповести деце Пастирско Богословље у главном наглашава две ствари; да се причешћивање и исповест деце врши ч е с т о и да се деца увек припрем е. Причешћивање се предвиђа сваког месеца или четири пута годишње за време поста, али најмање, и то неизоставно, једанпут годишње 2 ). Исповест пак претходи причешћивању. Мора се признати да je често исповедање за пастира једна тешка дужност, али je зато ово једна света и најозбиљнија дужност његова. „Ту се вид пише О. Јован Кронштатски колика je љубав свешгеникова према парохијанима... Ту се јасно види види и сам свештеник

] ) Црква има нарочите прописе о присуствовању на богослужењу. Тису прописи особито важни односно Литургије, јер предвиђају одлученье за осуство са три Литургије узастопце. (Види о овоме наш чланак О присуствовању верних на богослужењу, Гласник Срп. Патријаршије,. 1923, с. 119 и сл.).

2 ) Митр. Антон 1 й, Опытъ Христlанскаго Правосл. Катихизиса, С. Карловци, 1924, с. 71. У случају болести детета св. причешће треба да му буде однесено (в. О причешћивању болесника (Весник Срп. Цркве, 1927, с. 273 -274).

315

Васпитни путеви цркве