Bogoslovlje

•остали Семити, као: Идумејци, Моавићани и Исмаелићана, којн су живели y непосредној близини Израиља, па ипак на свагда остали само политеисте 1 ).

2. ГЛАВНА ИМЕНА БОЖЈА: ЕЛОХИМ И ЈАХВЕ.

Из развића историје негативно-деструктивне критике видели ■смо да je та критика као своју полазну тачку узела имена Божја: Елохим и Јахве. Ma да Johan Dahse (такође пред•ставник споменуте критике и то из новијег времена), изразом: „Божја имена као критеријум за одвајање извора (Quellenscheidung) постала су потпуно без вредности (wertlos“ 2 ), потцењује њихову важност, ипак, с обзиром што je принцип проналажења Ј и Е извора пренет и на књигу Исуса Навина (због чега je Петокњижје Pentateuch сада назвато Шестокњижје Неxateuch) и што ова теорија још увек има својих присталица, принуђени смо да подробније видимо њихово значење и употребу како y књизи Постање тако и y осталим књигама Петокњижја. У књизи Постање, за означење Божјег имена, налазе ce ове речи: Елохим (ређе са чланом), Ел, Јахве иЈахве Елохим. 1. Е л о X и м. Ова реч, која je y ствари множина поетске речи Елоах, 3 ) има двојако значење: моћ или свемоћ, узета као именица; или моћан, свемоћан, узета као припридев. У Старом пак Завету, y монотеистичком смислу, ова реч значи Бог као свемоћно биће (тј. као творац и сведржитељ васионе), док, y политеистичком смислу, означује паганске богове (првенствено њихове кипове), a затим надземаљска бића, анђеле, a и судије и кнезове. Када ово име има политеистичко значење, онда глагол као и придев налазе ce y једнини, a ако има политеистичко значење, онда ce они налазе y множини; то je, дакле, њихова главна карактеристика коју нам je хебреалог Gesenius јасно истакао 4 ).

Али поред све ове примедбе о глаголу као главном критеријуму овог или оног значења имена Елохим, Ewald 5 ) и Hart-

') Види наш рад „Увод y старозаветне пророке“, y „Веснику Срп. Цркве“, мај-јуни 1928., стр. 365—369.

2 ) Archiv für die Religionswissenschaft. 6. Bd. Tülingen 1903., стр. 318.

3 ) Биди: J. Kley, Die Penfateuchfrage (op. eit. - ) стр. 27; Comely et .Merk, Manuel d’introduction (op. cit.). erp. 428, прим. 1.

4 ] Grammatik, 24. Aufl, § 108, 2a und b, стр. 28; ibidem, Lehrgebäude, ■§ 124, стр. 535. !

5 ) Op. cit, стр. 757 —769.

Мојсије и критика