Bogoslovlje

позивали на „Закон Мојсијев“ или на „књигу Мојсијеву“, тражећи од народа и њихових царева да ce боре противу политеизма на тај начин што ће остати верни y служби једном само Богу, Зар je могуће онда претпоставити да c} r пророци, који су y даним моментима ради монотеизма жртвовали били све па и свој живот, презирући уз то лаж и хипокризију, напросто лагали свој народ сервирајући му y својим списима идеје и личности које никада нису постојале?!.. Зар je могуће тим људима приписати тако ниску улогу, наиме да суони целу пре њих исторнју Израиља излиферовали на основу своје фантазије?!.. 1 ) He, јер су пророци неоспорно најсветлија и најкарактернија лица Старог Завета. Али, када деструктивна критика друкчије није могла доказати своје краткорочне хипотезе, ето, она je ударила на ауторитет баш оних људи, кој има je приписала тако узвишену идеју, као што je идеја једног личног Бога. Сви околни народи Израиља, већи пли мањи као: Вавилоњани, Египћани, Асирци, Арамеји, Ханаанци, Феничани и остали —, по својој политичкој и културној структури били су неоспорно на вишем нивоу од Израиља. Али, путем Откривења, Израиљ je y верском погледу опет био изнад њих јер je y иаслеђе примио очувани моногеизам преко т. з. монотеистичке линије: Адам —Сет —Ноје —Сем — Tapa —Авраам —Исаак Јаков.") Потомци 12 Јаковљевих синова, Промислом Божјим, намножили су ce y велики изабранн народ Израиљ, преко кога je сачуван монотеизам, будући утврфен Мојсијем и пророцима до „последња времена“, времена Месије Исуса Христа, којим je дошла дефинитивна победа вере y једног Бога противу паганства y опште. Зато религија Старог Завета и има једно неупоредиво својство изнад осталих религија. И, пошто ми ничим неможемо доказатн да je Израиљ почео анимизмом или фетишизмом или неким другим сличним најнижим култом 3 ), то, следствено, не могу ce применитн донесенн закључци на основу студирања политеистичких народа старог света и на религију Израиља, како je το била покушала учинити деструктивна критика, падајући стално y недоследност a понеки пут и y апсурдност. Јер, ако je Израиљ путем еволуције из политеизма постао монотеиста, то би логички морали постати н

») Упореди : 0. Hoberg, Über die Pentateuchfrage. Freiburg im Br. 1907., стр. 11.

2 ) Види J. Kley, Die Pentateuchfrage. Münster 1903., стр. 191.

s ) J. V. Sedlàëek, Urod do knih Starého Zàkona. Praze 1904, стр. 185.

Богословље