Bogoslovlje

3. Вавилонија Прва књига Петокњижја Постање, која ce због своје садржиое сматра као увод y целу књигу, тек од десете главе прелази на историју човечанства, као потомака синова Нојевих: Сема, Хама и Јафета. У стиховима B—lo. поменуте главе први пут ce прегледно спомиње Вавилон, управо оснивање царства вавилонског од стране цара Неврода (јеврејски Нимрод), потомка Хамовог. Али одмах y 11 стиху вели ce: „Из те земље изиде Лсур, и сазида Ниневију“, тј Асирци, као Семићани, доцније имају преузети власт нзд Вавилоном. У XI глави писац продужује да и даље прегледно (управо y виду нотица) прво говори о вавилонској кули (ст. 1—9); a затим да говори о претцима патријарха Авраама, наиме да je и он Семићанин, тј. потомак трећег синз Семовог, по имену Арфаксад. У XII глави говори ce, опет врло летимично, о одласку Авраамовом из Ура Халдејског, преко Харана, y Ханаан (ст. 1—8); одакле je због глади отишао био y Египат, о чему говори и y XIII глави. XIV пак глава јесте последња где ce, такође врло кратко, говори о нападу месопотамских царева на хананске цареве. Ту ce као први цар спомиње Амрафел (вавилонски: Hammurapi), дар Сенара (јевр. Šinear = Šunger = Šurner 1 ), који ce око 2100. r. пре Хрис. 2 ), као кнез једнога малог грзда, прогласио за цара Вавилоније. После овога, тако рећи о Вавилонији ce y Петокњижју и не говори, изузев овде-онде када ce употпуњује историја патријараха, с напоменом да су они своје синове (Авраам Исаака, a Исаак Јакова) женили кћерима из своје фамилије, која je и надаље остала да живи y Месопотамији, избегавајући на тај начин кћери Ханаанске 8 ). Но то, што о Вавилонији не говори Петокњижје, расветљују нам ископине које ce врше y појединим местима Вавилоније; Уру, Ериду, Тел ел- Обеиду, Кишу и др. Све те ископине своде ce на то: да je Вавилонија свакако имала велики утицај на културу праода Израиља тј. Авраама, a никако и на писца Петокњижја, који je живео на толико векова доцније. Према томе, писац Петокњижја бно je далеко од вавилонског

') Опшнрније. 1. Theis, Sumerisches im A. Testament. Trier 1912, стр. 27; и J. Nikel, Genesis und Keilschriftforschung, стр. 223, no коме име Šinear= == Sumer означује целу покрајину где je доминнрала сумерска власт и језик.

2 ) Allgeier Bibel und Schule, стр. 44; I. Theis. Sumerischez im A. Testament. Trier 1912, стр. 10.

s ) Упор. Постање XXIV и XXVIII.

Богословље