Bogoslovlje
што би било сасвим обратно да je ова књига постала од неког другог писца a не Мојсија. a нарочито да je постала под утицајем еволуције вавилонеког политеизма, и то y Вавилону на десет векова после Мојсија. Напротив, текст књиге нам очито говори да писац Петокњижја о Вавилонији чини само ал y з и ј y y колико му je она позната из усмене, или можда писмене традиције. Зато ce он Вавилонијом ни мало не загрева, нити о њој много говори, и поред тога што je y Авраамово доба било доста религиских центара, као: Сипар и Ларса, где je обожавано сунце, под именом Šamaš; Вавилон, где je обожаван Мардук, такође као бог сунца; У р и Xaр aн, где je сбожаван месец; Нипур, где je обожаван бел као небески господар; Ерех, где je обожаван Ištar = Венус. Преко свега овога он прелази и сву своју пажњу сконцетрисава на патријарха Авраама, који je обожовао безличног Bora, Бога који„ дакле, није имао лика нити кипа, јер je Он апсолутно биће и који сам за себе вели: „Ja сам, који сам ehje ašer ehjê“. (Излазак 111,14). Aloys Kirchner овако карактерисање Бога од стране писца подводи под утицај Египта, пошто на једном месту египатски бог Изис готово истим речима говорк о својој суштини, када каже: „Ja сам све, шта je било, што постоји, и што ће бити“ 1 ). Али овде одмах примећујемо да je египатско божанство y ствари пангеистички монизам, то јест целина, садржаг свега што ce y свету догађа, управо остварења свега што ce догађа y времену и простору 2 ); док Јахве, Бог Израиља, je апсолутно биће који постоји ван света, простора и времена као творац свека тога, што потврђују наведене речи: „Ja сам, који сам“. И по божанској суштини, и по створењу и циљу света разликују ce вере Египћана и Израиља; ова пак сличност y изразу може нам само послужити као један доказ више, да je писац Петокњижја живео и васпитао ce y Египту. Отуда оволика провалија између писца Петокњижја односно Мојсија и Вавилоније, то јест да он овако врло мало и штуро Вавилон спомиње. Значи, Мојсије je сачувану традицију усмену и писмену својих предака прибрао за време свог бављења y Египту, да би je загим, приликом писања историје божанског Откривења, тј. књиге Tope, употребио y колико му она буде
’) Die babylon. Kosmogome und der biblische Schöpfungsbericht,, стр. 24.
2 ) Schelle, Jahve und Christus. Paderborn 1905, стр, 26.
25
Мојсије и критика