Bogoslovlje
сам Фотије разаслао епископима источне цркве 1 ). Морамо још узети y обзир, да je управо друга половица IX столећа била време највећег мисионарског деловања Цариградске цркве. Сетимо ce путовања Солунске браће к Арашша, Хазарима, Морављашша и панонским Словенима, поопаганде код Јужних Словена на двору Бориса бугарског, Мутимира Српског и Здеслава хрватског, покрштења пелопонеских Словена, присилног покрштења Жидова 2 ), —па ce нећемо чудити сличнсш покушају и код Руса, с којима су Грке везивали трговачки интереси. Разуме ce, да превод Руса y хришћанзку веру није био за Византију само верско питање. Он je имао и огромну политичку важност, јер то je био начин да ce Цариград ослободи страшнога непријатеља који га je угрожавао са севера y врло незгодно доба. Тада ce источно царство борило на истоку са Сараценима, a на западу ступило je y одсудну борбу с папинском столицом за црквену, па с тим и за културну превласт над Европом. Одношаји Византије с Русима, који су долазили y Цариград као трговци, или су y већим или мањим ројевима пленили обале Црног мора, почели су још пре навале од 860 године, али y το доба Руси још нису били тако важан полички фактор на Понту, какав су постали око 860 године „ујединивши околна племена и поневши ce због тога превише“, како каже сам патриарх Фотије. Закључење мира с Русима, обнова прекинутих трговачких одношаја и повољан утицај богатих дарова, који су били послани варварима поводом склапања уговора све су то биле згодне прилике које није могао пропустити патриарх Фотије, један од најумнијих политичара и највећи идеолог универсалне световне и духовне власти Византије. Пошто ce, дакле, не лшже сумњати y сам факат покрштења Pycâ после навале на Цариград 860 године, намећу ce ова питања: 1. Када ce το догодило, на име кад je био послан Русима епископ ?
0 И руска je црква сачувала традицију, да je примилп хришћанску веру од патр. Фотија. Например Устав Владимира Св. y препнсу XIII века каже, да Владимир „воспрЈвлЂ еств крешеше огб Грецвкаго цард и огб Фотlи naxpiapxa Цареградскаго, взвлт> перваго митрополита Леона Кlеву“
2 ) А. ВасилвевЂ. Византlд и Apa6w за времв македонскоА династји. СПБ. 1902, стр, 7 и сл.
64
Богословље