Bogoslovlje

обрнуто; да je проповедник, који je обратио Христу варвзре,. био доцније постављен томе народу за епископа. Али, пошто сви извори говоре о путовању епископа, који je остао y Руснји као пастир покрштеног народа, то можемо допустити само две могућности: 1) Русима ce шаље један од титуларних епископа, који je боравио без катедре y Цариграду. Пошто je проповед цариградски патријарх оставља епископа код покрштених варвара, те том приликом отвара прву епископију y новопокрштеној земљи. 2) Ако ce можда y непосредној близини од тих варвара налазила која грчка епископија, могло би ce догодити да je новоуређена црква била подређена управи тога суседног епископа (како то мисли Росејкин). СвршиНе ce.

ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ У СВОЈОЈ ДЕСЕТОЈ ГОДИНИ

y православном· делу нашега народа давно ce осећала потреба за домаћим вишим духовним образовањем. Још од краја XVII века ишли су православни Срби y руске више д)'ховне школе, нарочито y чувену Кијевску Братску и Московску, онда звану, Латинску школу, доцније преобразоване y духовне академије. Школовање y Русији нарочито ce појачало y XVIII, па продужавало и кроз прошли, XIX век. У последњим деценијима његовим одлазили су богослови наши ради вишег образовања и y грчку Богословску школу на острву Халки, код Цариграда, и на православне богословске факултете y Атини и Черновцима, па и на старокатолички y Берну. Од оних, који су свршавали y Русији, неки су одлазили на немачке протестантске богословске факултете ради допуне свога образовања или ради добијања доктората. Оваква хетерогеност y вишем васпитавању оних, који су, као наставници домаћих богословија, имали да занављају редове најближих народу и најутицајнијих y његовом моралном и општем културном препорођају јавних раценика, имала je добрих, али и негативних својих страна. Тревало je унифицирати више духовно васпитавање, учинити га доступним за већи број младих људи, жељних внше богословске спреме, него што je на страну могао отићи, дати овима могућност.

72

Богословље