Bogoslovlje

откривеном религијом y Петокњижју a нарочито с Декалогом —, као његова реализација, допуна и континуиција. Зато баш к морамо обратити нарочиту пажњу изнетим закључцима споменутих хипотеза (нарочито последње), које, ако су истините, воде нас страшној констатицији: да je старозаветна религија a с њом и новозаветна као њена реализација, допуна и континуиција једна обмана! Тада би смо морали признати: !, да je цела историја Израиља (а пре ње и света уопште) изум непознатих редактора из сасвим познијег доба, који су само прнликом писања (од IX—V в. пре Христа) поједине догађаје приписали разним лицима старе јеврејске епохе, да би на тај начин лакше могли те своје изуме сервирати свом народу ка» истините; и 2, да старозаветни списи нису дело Богом инспнрисаних људи, a овде теопта Мојсија. Тим закључком, дакле обара ce аутентичност и ауторитет месијанских места y Ст. Завету, као и њихова реализација y Н. Завету, без кога ce како умесно прњмећује D-r Allgeier „Стари Завет не може разумети“ 1 ). Али, после овога, намеће нам ce ово питање; зар je могуће да су ти редактори, такође религиски писци, проповедајући морал били толико неморални и неискренн према свом народу, да су му y својим списима y место истине сервирали лаж и обману? Да бисмо на ово питање могли прелазимо на терен позитивне критике, која нам има дати свој објективан одговор.

1. МОНОТЕИЗАМ И ПОЛИТЕИЗАМ ПЕТОКЊИЖЈА.

Текст Петокњижја y главном садржи откривење једног лич н о r Бог a, те, према томе, није откривење науке, a још мање њена контрадикција. 2 ) Зато, y њему ce не налазе ни научне теорије пуне хипотеза, нити пак теолошке спекулације понекад врло неизвесне и ризичне. Такође, за Петокњижје не можемо рећи ни да je историја јеврејског народа нити народа уопште, већ једино да je историја божанског Откривења једног личног, живог и истинитог Бога. Први стих прве књиге Петокњижја почиње са акцијом једног Бога, творца целе васионе; космоса видљивог и невидљнвог, тј. материјалног и духовног. Петокњижје, дакле, првом

') Bibel nnd Schule. Freiburg im Br. 1922., стр. 67.

2 ) Meignan, Le monde et l’homme primitif selon la Bible, 111 éd. Paris 1879, str. IX

Богословље