Bogoslovlje

ήοβηχ факултета нашег Университета, па међу њима и Богословског. Он je свечано отворен 20 дедембра 1920 године. У току минулих девет школских година стално ce и природно развијао: и y погледу наставног особља и y порасту броја ученика и интелектуалног напретка њиховог. Кад ce узму y вид слаба материјална средства, која су Богословском факултету стављана на васположење, a нарочито она за издржавање ученика његових, онда са овим поступним, али солидним развојем можемо потпуно бити задовољни. Он има своју историју, y коју ce засад нећемо упуштати, али, ради задовољења интересовања пријатеља овог Факултета, регистроваћемо стање његово y овој, десетој, школској години. Факултет има 20 наставника, и то: 7 редовних професора, ;2 ванредна, 3 изабрана али још не потврђена ванредна професора, 2 доцента, 1 вишег наставника црквеног певања и 5 хонорарних професора. Од њих су y свештеничком чин} ? 9. У зимски семестар ове школске године уписало ce je 237 ученика, и то: 187 поданика наше Краљевине, 33 Р}'са, 10 поданика Чехословачке (Чеха и поткарпатских Руса), 5 поданика Румуније (Срба из оног дела Темишварске епархије, што je остао под Румунијом, који ce спремају за свештеничку службу y ономашњем нашем народу), ! поданик Угарске (Србин из Будимске епархије) и 1 поданик Албаније (Србин из Скадарског викаријата наше Патријаршије). Свега, дакле, Факултет има са стране 50 ученика, највише Руса. Њих je било много више првих година по оснивању Факултета и доласку руске емиграције y нашу земљу. Сада ce већ проредила њихова омладина због малог прираштаја и установе руске више духовне школе y Паризу и Православног богословског факултета на Университету y Варшави. Али опет знатан део и оних, који су доведени из Русије као деца, и који свршавају руске и српске средње школе y нашој земљи, продужује школовати ce на нашем Богословском факултету. Од Руса, свршених ученика његових, поред великог броја што остаје на црквеној и духовно-просветној служби y нашој земљи, многи одлазе и y иностранство, y службу и мисију заграничне Руске цркве. Има их са већ стеченим угледом на обема споменутим вишим руским духовним школама, y Палестинској мисији руској и на другим странама. Није незнатна услуга, коју Факултет наш чини и младој Православној цркви y Чешкој, a нарочито враћеним Православљу бившим уннјатима y Поткарпатској, раније званој и Угарској Русији. Прилике су, дакле, на овај начин донеле, да задатак свој ван граннца наше државе Православни Богословски факултет испунн још шире него што ce при оснивању његову Законом од 1905 године замишљало. Поред задовољавањв потреба делова Српске цркве, који су остали y Угарској, Ру-

74

Богословље