Bogoslovlje

папа, као врховни поглавар (понтифекс) цркве, и то силом свога добивеног кључа. Римски папа даје (подељује) вернима опроштење греха помоћу наводно сувишних заслуга и дела светитељ§ (opera supererogatoria), која ce налазе y црквеној ризници (thesaurus meritorum) (сравни: цитирано Полемичко Богословље, Епифанович Протић страна 43. 46). У овоме ce учењу наша православна и римокатоличка црква знатно разликују. Наиме, по прастарој пракси цркве био je обичај да ce налаже епитимија (канон покајања) оном лицу, које ce исповеда, a према учињеним гресима дотичног. Ta епитимија (канон покајања) има сврху, по учењу наше цркве, да лечи покајника од греха, да га поправи и изведе на прави пут, и да га сачува од поновног пада y грех. Епитимија (канон покајања) има, дакле, код нас сврху, да чува и спасе од греха оног, који ce исповеда. Римокатол. црква такође налаже епитимију (канон покајања) оном, који ce исповеда, само што му прииисује, с обзиром на учење римске цркве о јуридичком (правном) односу између Бога и људи, казнени карактер учећи, да онај, који ce исповеда, овом епитимијом (каноном покајања) даје (пружа) задовољење (сатисфакцију) увређеној правди Божијој са стране људи (кроз прародитељски грех и личне грехе), a тиме дотични и окајава времените казне, које би дотични морао да трпи на овом или на другом свету y чистилишту (purgatorium-y). Православна црква не признаје ни римокатоличко учење о чистилишту (purgatorium), о чему и О. Schilling говори (11. св. стр. 162.; сравни: Епифанович-Протић, ibid, стр. 87 ). Изложено учење римокатол. цркве, с којим ce и О. Schilling потпуно слаже, противи ce: 1) Самој природи ствари, јер je само тамо место казни, где постоји кривица, док тајна покајања уништава сваку кривицу, шта више и по учењу римокатол. цркве, према томе мора престати и свака казна. 2) Са догматом спасења православна црква учи, да je Исус Христос Својим страдањем на крсту дао (пружио) задовољење (сатисфакцију) правди Божијој. Ако пак ми кажемо, да je и човек дужан, да даје задовољење правди Божјој то значи, као кад би казали, да задовољење Исуса Христа кроз Његово страдање није било потпуно (довољно), или пак да вера и добра дела, којима ce човек удостојава божанског спасења, за спасење нису довољни. И једно друго ce противи оправдању човека. Противно овом учењу римокатоличке цркве православна црква учи, да епитимија (канон покајања), који ce састоји y посту, молитви, чиње-

Прикази и оцене