Bogoslovlje

певао, али тиме што се спомиње баш тих 245, значи да су то специјални певачи и певачице, одређени за то звање, који привлаче нарочиту пажњу пишчеву и за које мисли да се мора нагласити њихов повратак и број. Најприродније je, за то, узети да су то певачи и певачице из јерусалимског храма, који су певали при Богослужењу. Зато се и нарочито спомињу (Löhr о. с. 51.). Doller о. с. 15., напротив, држи да се ту ради о певачицама и певачима који су путовали наоколо по цело] земљи, где су својим певањем потстицали и дражили на ћулност. Због тога, баш, да нису били на најбољем гласу, ради чега се и спомињу међу слугама и слушкињама (Јездр. 2,65. Јвјем. 7. 67.). Само би, у томе случају, неразумљиво било зашто се тако презрене особе нарочито спомињу, па им се наводи и тачан број. У јеванђељу Лучином (2, 3?) говори се о начину служена удовице и пророчице Ане. Изрично се вели; „да не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама“. Најприродније je узети да се у томе састојало и служена жена што се споминьу око храма. За то се не може прихватити мишљење Baudissin-a 1 ) да су те жене идентичне са ханаанским „кедешама“ („посвећене“) женама „које су свој сексуални живот посвећивале божанству“ 2 ). У време стварања Таргума традиција je о њима, сигурно, била још врло свежа, за то се неби могло говорити у јерусалимском Таргуму о „моралним женама“ које он изречно спомиње) Ако се и слабо зна о женама при храму, много више знамо о религиозној проституцији која се проводила и код ]евреја. Било je и код Јевреја жена, као и код свих, готово, суседних народа, које су своје тело подавале блуду у част богиње Ашере (Астарта, Иштар], богиње плодности.) 3 Таке су жене зване „кедеше“ „посвећене“, jep се дожало да оне чине свето дело. То je сасвим разумљиво за човека старога века јер „њему изгледа цео полни акт, а пре свега настајање живота, као нека божанска тајна проткана светим страхопоштовањем“. За то се на ту установу несме гледати са модерним појмовима“. (Gressmann о. с. 252.).

Ч W. Graf V. Baudissin : Die Geschichte des ahfestarnentichen Priestertums, Leipzig 1889. str. 179.

2 ] H. Gressmann: Die älteste Geschichtsschreibung und Prophetie Israels IDie Schriften des A. T. in Auswahl 11. I.] Göttingen 1910, str. 1.)

3 ] E. »Schräder: Keilinschriftliche Bibliotek VI. 1900-91] 1,63 [lšfar iz Epexa]

101

Брак и социјални положа] жене код Јевреја