Bogoslovlje

Саваоте, („над војскама“), ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш Aie се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињн својој мушко чедо, ja ћу га дати Јахвеу докле je год жив, и бритва не ће прећи преко главе његове“. (I. Сам. 1,11.). Ана, при томе, показује потпуну слободу заветовања. Она пе пита свога мужа да ли он пристаје на њен завет, да ће дете посветити Јахвеу, него га сама обећава. Елкама се, после, потпуно слаже (I. Сам. 1,22.). „А кад га одоји, одведе га са собом узевши три телета и ефу брашна и мех вина, и уведе га у дом Јахвеов у Силому (Silo), и заклаше теле и доведоше дете к Илију. И она рече: ево господару, да je жива душа твоја, господару, ja сам она жена која je била овде крај тебе, молећи се Јахвеу. Молих се за овога дечака; и испуни („даде“) ми Јахве молбу моју, за што сам га молила. За то и ja дајем њега Јахвеу докле je год жив, да je дат Јахвеу“ (I. Сам. 1, 24-28.). У тексту се, дакле, нигде не показује ни најмања сумња да би Елкана могао приговорити нешто томе завету, или га ; чак, прогласити нештетним. Сасвим друкчију слику пружа нам један пропис о заветовању жена у књизи Бројева у 30. глави. Ту се, найме, наређује овако: „а кад жена учини завет Јахвеу или се веже одрицањем, („уздржавањем“), за време свога девојаштва, докле je у кући оца својега, и чује отац њезин за завет њезин или за уздржавање њезино којим je везала душу своју, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди („да стоје“) сви завети ньезини и сва одрицања којима je везала душу своју, да су тврда. Ако ли отац њезин порече то онај дан кад чује, сви завети њезини и одрицаньа којима je везала душу своју, да није тврдо; и Јахве ће јој опростити, јер отац њезин порече. Ако ли се уда, па има на себи завет или изрече што на уста своја чим би везала своју душу, а муж њезин чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њезини, и тврдо да je све одрицање (уздржавање) којим je везала душу, своју „Ако ли муж гьезин кад чује онај дан порече, укида се завет који je био на њој или што je изрекла на уста своја те се везала; и Јахве ће јој опростити. ... Сваки завет и све за што би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њезин потврђује и укида. Ако би муж њезин од дана до дана ћутао, онда

108

Богослов.ъе