Bogoslovlje

доносном Асколдовом рату с Грцима? Свакако летописац ништа није знао о томе рату из савремених домаћих извора, јер не додаје ни једне речи Амартоловом казивању, а уноси и оне нетачности, којих нема у савременог патр. Фотија: летописац понављајући Амартола вели, да су Руси настрадали код Цариграда од буре и да су били побеђени, док патр. Фотије јасно каже, да су непријатељи отишли сами, а и други савременик папа Никола сведочи, да су Руси остали некажњени за свој нападај. Напокон, где je народна усмена традиција чуварица славних успомена из прошлости? Можемо ли веровати, да се не би сачувала успомена на први славни рат с Византијом, рат, који je својим размером надмашио све друге руске навале на Цариград? Да ли би се могао посве изгубити из народног памћења такав догађај? Ако je народна традиција сачувала успомену о животу неких делова источног словенства на Дунаву, о аварском јарму, о сеоби Бугара и Мацара к роз јужноруске степе, о долеску из Пољске радоначелника Радишића и Вјатића, о путовању Кија у Цариград, о доласку Хазара и хазарском јарму (све су то догађаји из доба пре Асколда) морила би се сачувати бар некаква успомена на први рат с баснословном престбницом источног рима, најјачим политичким фактором источне Европе, и културним средпштем целога средовечног света. Могли бисмо очекивати, да he народна традиција искитити овај догаћај, те исприведати га с многим, можда и фантастичким примесцима, како je то учинила са многим другим догађајима из доба првих Руриковића. Зашто онда народна традиција није сачувала баш ниједне цртнце из рата 860 године? Одговор je ]асан: тај рат није био подузет из Ки j ев а. Летописац немајући апсолутно никаквих података о томе руско-грчком рату и нашавши причу о њему у свои византијском извору, пренео je целу Амартолову причу у своје дело, а хронолошке околности, наведене у извору, натерале су га, да припише навалу Руса на Цариград Асколду и Диру. Ипак je било више покушаја, да се докаже истинитост летописне традиције о суделовању Асколда и Дира у рату 860 године. Ти се докази темеље на неким подацима, који тобоже показују, да je кнез Асколд био хришћанин, што се опет доводи у везу с подацима византијских извора о покрштењу Руса после навале 860 године. Митрополит Филарет, Малишевски,

Питање о првом покрштењу Руса