Bogoslovlje

ских светилишта, те би се према томе први аргумента митр. Филарета с истим правом мо"ли употребити и за доказивање да су Асколд и Дир били погани. Затим: Масуди, називајући Дира најјачим словенским кнезом, не каже ништа о његовој вероисповести; к томе join прича о Диру као о свом савременику (половица X века), док je летописни Дир умро joui у IX столећу. Важнији су они аргумента, који доказују, да je у Кијеву IX века могла постојати хришћанска општина, што je посве вероватно, ако узмемо у обзир, да je тамо већ у првој половини X века постојала црква св, Илије; да je у кнежевској дружини Игоровој било много хришћана, који су отворено исповедали своју веру; да се већ у то доба почела јављати књижевност на словенском језику, што je припремило проповеднике и стилисте, какви су били Иларио«, Јаков Мних, Лука Жидјата и други. Али у том би случају требало joui доказати, да та почеци хришћанско-словенске просвете нису дошли у Кијев из Бугарске, него из грчког Цариграда. Свакако ако je у Кијеву крајем IX столећа постојала хришћанска општина, још je теже разумети, како ce y тој општини могла изгубити свака успомена на прво покрштење и на уређење епиископије у Кијеву. Не можемо примити као озбиљан разлог наведен од Ламанским. Летописне белешке хришћанске општине нису биле исто што и званични извештаји кнежевске канцеларије, те први писци-хришћани нису имали разлога изостављати у својим зависима помене о постојању епископије у Кијеву, а ако би их и изоставили, усмена традиција не би допустила да се у успомени кијевских -хришћана избрише сваки траг сећања на прво покрштење њихових предана. Остаје још једини аргуменат, који je навео митроп. Макарије, a којим се и сада служе многи представници традиционалне историјске школе: навала Руса на Цариград 860 године била je подузета из Кијева, jep у IX веку није било других руских средишта, откуд би могло потећи такво подузеће. 1 ) Садашња су истраживања сасвим напротив доказала, да je у IX веку широки процес норманске колонизације створио у у источној Европи читаву мрежу варјашких кнежевина, чија места с великом мукой можемо наслућивати на основу мршавих археолошких података и неких навода писаних извора 2 ).

] ) Apien. МакарШ. Христјанство на Руси до Владиlшра св.

2 ) Види нпр. прекрасан чланак проф, Брауна, „Вараги на Руси“ (ча•сопис „Беседа“. Берлин, № 6—7 (1925.)]

127

Питање о првом покрштењу Руса