Bogoslovlje

биће јединог Бога“. Примљен љубазно код хазарског цара, св. Або „je похитао да ce сједини са Христом, те je покрштен y име Пресвете Троице од стране побожног јереја. У тој je земљи било много градова и села, у којима су хришћани без опасности служили Христу“. 1 ) Исто показује и факат да у доцније доба постоје у хазарским градовима хришћанске цркве и неле хрићанске колоније, које су се судиле код својих хришћанских судија. Али још веће значење добили су у Хазарији Јеврејн. Хазарски извор X столећа казује, да су жидови дошли у Хазар ију, измешали се тамо с незнабошцима, ишли су заједно с њима у ратове и „постали су један народ“. За време једног рата некакав се јаки и храбри Јевреин уздигао код Хазара до части војсковође, а онда je започео рад на обраћењу Хазара у жидовску веру. „Кад су чули о томе цареви македонски и арапски, силно су се расрдили и послали су хазарским кнезовима посланике“... Из приређене богословске препирке пзмеђу хришћана, муслимана и Јевреја, ови су последгьи нзашли као победници. „И покајали су се синови Израиљеви заједно с људима хазарскима пуним кајањем. И почели су долазити Јудејци из Багдада и Хорасана и из земље грчке, и подупрли су људе из земље, и они су се учврстили у завету отца света“ 2 ). Био je, дакле, један прелазни период измефу 737 године (кад се свршио рат с Арапима) и 763 (до почетка поновних провала Хазара преко Кавказа у калифат), кад су се хришћанска, муслиманска и јеврејска вера бориле, која ће преовладати у Хазаријп. Разуме се, да Цариград није могао на то равнодушно гледати, те je врло вероватно мишљење, да je у сврху што успешније пропаганде у Хазарији готска хазарска архиепископија била претворена у епархију са седам подрефених епископа, који би имали да покрсте поједине хазарске области. Успомена на то сачувала се у Де Бооровој нотицији, али сама се апар Xи ј а ни ј е одржала, јер су баш уто време Хазари прешли у жидовску веру. Свакако се то догодило пре 759-е године, јер од тада готском епископијом управља св. Јован Готски, чије житије приказије овог свеца као експонента само

! ) Brosset. Additions et éclaircissements à i’ histoire de la Géorgie SPB. 1851, p. 134.

2 ) D-r Schechter. Jewich Quarterly Rewiew 1912, octob. vol. 111, N 2; Коковцевъ, Журналъ Минист. Народи. Проев. 1913, XI; Бруцкус. Письмо хазарскаго еврея от X века. Берлин, 1924.

136

Богословље