Bogoslovlje

У познијем каталогу Де Боора, који je датиран половиной VIII века, видимо још Готију у одељку „митрополије“, којој je поред других потчињена и епископија Матраха 1 ). У каталогу из почетка IX столећа (807—815.) Notitia VI Parthey у којем су наведене исте архиепископије, и митрополије, нема имена Матрахе она дакле, ако je постојала, могла je бити потчињена епископија 2 ). Исто тако се она не налази ни у каталогу из половине IX века (Notitia Basilii) 3 ). Број архиепископија у северо-неточном углу Понтуса у свим тим каталозима остаје исти: Хер со κοκ а, босфорска, никопска (зихијска) и севастопољска (= сатириупољска). Готска епархија долази самоједан пут у каталогу Де Боора, и, као што смо видели, по свој прилици ннје постојала, него je наведени одломак Нитиције Де Боора био један неостварен пројект из друге половине VIII века^ Али у каталогу Лава Мудрог (901 —907) имамо на територији Крима и на кавкаској обали ове архиепископпје: Херсон, Босфор, Гот и ja, Сугдеја, Фулле, и Сотириупо љ (Севастопољ) 4 ). То исто пише и у Нотицији из доба Константина Порфирогенига (913 959) ( т.зв. Nova Tactica издања од Гелцера). Тувидмо: Херсон, Босфор, Готи ј у, Сугдеју, Фулле и Сотириупољ. Сем тога на 61 месту међу митрополијама стоји Роси ј а, што се сматра за интерполацијуиз доцнијег доба б Г

0 Изд. De Boor. Zeitschr. für Kirchengesch. 1891. (Xil). Неки мисле, да je готска еиископнја са седнштем у Доросу постојала н на крају VII века (Tomaschek. Die Goten in Taurien, 20; Браунъ, Разыскания въ области гото-славянскихъ отношенШ, 51], алн подаци о томе врло су тамни. То je потпис на актама Трулског цркв. сабора 692 год. »Γεώργιος ανάξιος έ.-riσκο.-roç Χερσώνος τής Δόραντος.« Овај je израз изазвао внше тумачења [Види Васильевъ. op. dt. 189.).

2) Parihey, 149.

3 ) Geizer. Qeorgii Descriptio orbis Romani. 1890, p. 4 —5.

4 ) Geizer, Ungedruckte... Texte. Abh. d. philos.-phil. CI. d. Akad. zu München, XXI (1901), 551.

5 ) Geizer. Qeorgii Cyprii Descriptio. 60—61. У Jahrb. f. protest. Theol. 1886, s. 337—372 и 529—375 Гелцер доказује, да je садашња редакцпја овог каталога постала у доба Алексија Комнина, јер су три последње митрополије (као што се види из схолија к нотицији 111. Parthey p. 119, 216; 123, 219; 116, 214) основа не за Алекспја Комнина, и то Λακεδαιμόνια 1082, Χξία 1083 и 'Αττάλεια 1084. г.

138

Богослов.ъе