Bogoslovlje

Ζικχίας), где je требало уредити цркву за новопокрштене Русе. Како je Зихија дотле била архиепископија, и њена je баштинарка, Матраха, морала имати исти стелен автокефалне грчке архиепископије, подложке цариградском патриарху. То je тако трајало до половине XI века, кад je за време рата Јарослава Мудрог с Византијом (1043-1049, г.) епископија Матраха прешла под јурисдикцију Кијевског митрополита. Као што je познато, руски су епископи у то доба на свои сабору сами изабрали за митрополита свештеника Илариона, због чета су се затегли односи с патриархатом. У то време ваљда дошла je Матраха под влгст кијевског митрополита, који je тамо послао кијевопечерскогмонахаНиколаја за епископа јединог познатог руског епископа у Матрахи, којега спомиње КијевоПечерски Патерик. Међутим, то није за дуто тако остало. Знамо, да св. Николај није умро на епископској столици, него се вратио у Печерски манастир ваљда су по свршетку рата 1049 г. добри одношаји с патриархатом били успостављени, и епископија Матраха je опет погнала под јурисдикцију патриархата, који je изнова поставио у Матрахи грчког архиепископа. Али на самом свршетку XI века настале су некакве нама непознате прилике, које су присилиле Цариград, да поред епископије Матрахе обнови засебну архиепископију у Никопсису, што се види из друге ноткције Алексија Комнина. У XIII пак веку, кад je Матраха изгубила своје значење, архиепископска je столица из Матрахе опет прешла и Зихију. Мислим, дакле, да je епископија Матраха установлена први пут у половини VIII столећа, али je све до средине IX века живела само на папиру. Око 865-866 године била je претворена у изистинску архиепископију, и то пригодом покрштења Таманске руске кнежевине. Врло je вероватно, да се то постигло само премештегьем седишта зихијске архиепископије из Никопсиса у Матраху. Као грчка архиепископија (са кратким прекидом у половини XI века) она je постојала до XIII солећа, кад je седиште зихијске архиепископије опет враћено у Никопсис. Митрополит Макарије није веровао речима Парфирогенита. да je Русима дошао архиепископ, јер није било смисла давати руском епископу таку високу част. 1 ) Видели смо, да се Парфирогенитово сведочанство потврђује подацима других извора. Код Грка су постојале две врсте архиепископија: архиепископи већи

1) Apxien. МакарИ! Истор!я христЈанства на Руси до Владимlра, 332.

141

Питање о првом покрштењу Руса