Bogoslovlje

од митрополита, независни од патриархата, и архиепископи нижи од митрополита, непосредно зависни од цариградског патриарха. Првих беше мало (Кипарски, Охридски, Грузински, Бугарски, Српски), те је Цариград врло нерадо повећавао њихов број, осим, ако не би на то био натеран политичким мотивима, Других je архиепископија било врло много, и патриархат се није бојао да повећава њихов број, јер оне нису испадале из јурисдикције Цариграда. Посве je дакле природно, што je нова епископија, кад се отварала код новопокрштеног варварског народа, добијала назив архиепископије, јер je била подвргнута непосредно под цариградског патриарха, a није спадала ни под коју грчку митрополију. једину сметњу овој хипотези чини то, што архиепископију Матраху не спомињу каталози из прве половине X столећа нотиција Лава Мудрог и Nova Tactica. Али нема сумње, да се овде догодила некаква погрешка, ј ер у тим натицијама није наведена ни Зихија (Никопсис), која свакако није била у то време укинута. Пошто нотиција Цимисхијина очито сведочи, да je у X веку седиште зихијске архиепископије прешло из Никопсиса у Матрах}', можемо помишљати, да се овај факат догодио у исто време, кад су биле извргпене и све остале промене, које показује каталог Лава Мудрог, т.ј. пре почетка X века. Према томе врло занимљиво постаје питање, да ли je оправдано мишљење Гелцера, да je она редакција Леонова Диатипозиса, у којој je међу архиепископијама на 54 месту споменута т« Ταμάταρχα, постала у доба Цимисхијино, 1 ) и није ли можда она исправнија од оне у којој није наведена ни Матраха, ни Зихија. Најзад, могло би се у везу с тим довести још један занимљив извор. У једном грчком рукопису, који говори о премештењу епископа с једне катедре на другу, споменуто je премештење Теофилакта севастијск г у Русију „за царевања Порфирогенитова“ 2 ). О овом епископу апсолутно се нпшта не зна ни из. руских, ни из грчких извора XI века, те се није дало одредити, ко би люгао да буде споменути Порфирогенит. Мислило се, да би то люгао бити или Василије II Бугароубица (978 —1025),

1 ) Geizer, Ungedruckte... Texte. 574-575.

3 ) А. С. Павловъ. Замечательнейгшя греческая рукописи каноническаго содержангя въ московской синодальной библютек-Ь. (Запнскч Новороссгйскаго Университета, Х111.)

142

Богословље