Bogoslovlje

или његов брат Константин VIII (1025 1028). Али незгодно je то, да немамо из овог доба управо ни једног сведочанства, које би се дало довести у везу с наведении, и које би га потврдило. .Мефутим сама се собом јавља мисао о другом датуму, који нам пришаптава епитет Порфирогенита. У визатинским се изворима обично само дза цара зову тако: Константин VI (780 —797) и Константин VII (912 —959). Ако доведено у везу тога руског епископа Теофилакта, Порфирогенитова савременика, с епископом матрашким Ваанисом од 879 године и с руским митрополитом у Каталогу Лава Мудрог, можемо помишљати, да je епископ Теофилакт дошао у половини X столећа у Таманску Русију, и на такав начин испунићемо с њим још једно .место у реду матрашких епископа.

С тим завршујем. овај чланак. Настојао сам, да изнова подигнелг и потврдим новим доказима хипотезу великог историчара руске цркве о томе, да je прва руска епископија била 861—866 године утемељена у Матрахи средишту црноморске варјашке насеобине. До сада та хипотеза није била особито популарна, нарочито после критике акад. Ламанскога, који je на основу Де Боорове нотиције доказивао, да je матрашка епископија постојала већ у VIII столећу, и према томе није била утемељена пригодом првог покрштења Руса. Чини се, да je мени пошло за руком одстранити барем ову запреку, која je толико сметала прихваћању хипотезе Голубинскога. У случају пак, ако je та хипотеза истинита, не треба ни казати колику важност има она за решење најважнијих проблема историје руске културе у најстарије доба. Питање о путевима, којима je у Кијев долазила хришћанска проповед пре Владимира Светог, питање о везама руске цркве с црквама Грузије и Арменте, о упливу· хазарско-јеврејске културе на Русију IX—X столећа и многа још друга питања добијају нову светлост, ако се узме у обзир посредничка улога азовско-црноморске руске кнежевине.

143

Питање о првом покрштењу Руса