Bogoslovlje

ове и оне школе, при некој разлици, у општем сасвим ортодоксалне“ (?). Изучавајући даље учење Теодора по питањима антропогије (гл. 2), христологије (гл. 3), сотериологије, (гл. 4), есхатологије (гл. 5), о цркви и тајнама (гл. 4), L. Patterson долази до следећих закључака. Учење о човеку. Слично другим антиохијцима Диодору Tape., Job. Златоустом и др., Теодор М. био je дихотомиста, тј. признавао je, да се човек састоји из видљивог тела и невидљиве душе; тело из четири елемената земље, ваздуха, ватре и воде. По телу он je везан са вндљивим светом који га опкољава, по души има сродство са духовним светом, те према томе je он беочуг који везује сва створења. Као слика и прилика Божја он je позват да буде видљив представник Божји на земљи, те сва створења треба да га поштују. По телу он je подложен променама, кушањима и смрти, по души je непромешьив, Слободан од греха и смрти. И у свом првобитном стању, пре пада у грех, први човек био je смртан и несавршен, али способан за усавршаванье. То je остало у њему и после пада у грех, остаје и у његовом потомству. Дакле, смртност je природно својство човека; она није казна за грех, него боље рећи грех je резултат смртности. И праведници (Авељ, Ној, Аврам, Мојсије и др.) подчињени су смрти. Да ли je правично казнити их смрћу за грех прародитеља? Грех сам по себи није својство човечје природе. Нагони, који су уметнути у природу и путем наслеђа предају се од предана, сами по себи су морално неутрални. Само воља, која je слободна, или да се њима подаје или да се са њима бори, упућује њих на лажан пут, и тиме чини грех. Дејство божанствене благодати у актима човечје воље, како изгледа, није се порицало, али се сматрало пре као суделовање, него као претходно дејство (у акту крштењл). Дакле, Теодор je нагињао пелагијанизму, избегавајући ипак његове екстремности. Учење о Богу и И. Христу. Бог je духовно, апсолутно и трансцендентно биће. Он je један, иако се открио у три лица. Сва су она једне исте природе. Христос je вндљива слика по себи невидљивог Бога. Он се јавио да успостави јединство у свету, које je нарушено грехом, и да преко заједнице са Њим Самим уздигне човечанство до стања савршеног ослобођења од греха и смрти. У њему су се ујединили Бог-Реч и савршени човек.

146

Богословље