Bogoslovlje

који се састоји из тела и душе, која je обдарена разумом (против Аполинарија). Као и ми, он je био подвржен кушањима, али je остао без греха. При Његовој слободној вољи у достизању пуноће добродетељи и безгрешности, као и у успешном вршењу наметнуте лгу мисије, помагала Му je Божанствена Реч, која лгу je била присутна, и стално вођење од св. Духа. Он се натприродно родио од св. Духа и Марије Деве. Али не лгоже се рећи да се у том акту родио Бог и да je Дева Марија Богородица Θεοτόκος). Само попуштајући противаицима, казао je Теодор; Марија je била мати и човека и Бога, првог супстанцијално по природк факта, другог, уколико je Бог био у рођеном човеку, као у Храму Божјем. Теодор je строго разликовао и на томе je нарочито инсистирао природу Бога Речи и природу човека у Христу. За објашњење пак њиховог узајамног сједињења он се служио терминима συνάφεια (додир, copulatio) и ’ενοίκησις (усељавање, бављење), што значи; Бог Реч неразлучно ce уједини са човеком, при зачећу уселио ce y њега или становао je y њему. Ово становање Бога у њему није по ouđioc {суштаству) нити по ένεργεία, (сили деловања), јер Бог због своје апсолутности не може да ce пространствено ограничи телом човека, Он je свуда и делује свуда; али оно je становање яо ευδοκία, (благовољењу). Тако Бог станује и у праведним људима; али je у Христу био у вишем степену, као у Сину, који се припремао за учешће у части Сина Божјег по природи, па je био од лгомента зачећа у утроби Деве Марије. С врелгеном je ово сједињење прогресивно расло, а коначно се открило у ускрсу, вазнесењу на небо и седењу с десне стране Оца. Кад je Теодор тако подвлачио разлику природа у Христу, онда се јавља питање, да ли je он признавао јединство (ипостасно) оваплоћене личности Господа нашега? С једне стране он je признавао ипостасност природе уопште, тј. да нема природе безличие; дзкле, ако су у Христу две различие природе, онда су и две ипостаси, од којих свака одговара појединој природи, те су оне уједињене у једну личност, као што муж и жена заједно чине једно; али њихово сједињење није ипостасно јер су онај и ова засебне личности, него je њихово сједињење само лгорално. С друге стране Теодор je илустрирао сједињење природа у Христу сједињењем тела и душе различних по природи, у човеку; на различним местима својих списа говорио je •о Христу као о једној личности, а на оптужбу да он признаје

147

Оцене и прикази