Bogoslovlje

напада на њега. С једне стране он, попуштајући својим противницима, готов je да призна сједињење двеју природа у једној личности И. Христа и да именује Деву Mapnjy Мајком Божјом у односном смислу (види горе на стр. 147.); али с друге стране у духу несторијевом нарочито истакнуто подвлачи разлику и засебност божанске и човечанске природе у Њему саипостасношћу сваке од њих, признаје сједитете међу њима не ипостасно, но само морално аналогично сједитету мужа и жене, сједињење Бога Речи са човеком Христом у личности Богочовека схвата као ρυνάφεια (додир) или као бављење у храму и то само по ευδοκία (благовољењу) аналого бављењу Бога у праведним људима најзад, сматра ово сједитете као прогресивно, процес, кији напредује. Не ограничавајући се ублажаватем екстремности Теодора у излагању његове доктрине, Patterson ce даље, y другој половини своје ктиге, стара да покаже, да се Теодор у својој методи и доктрини примакао после.има модерне науке и психологије (стр. 66). Ово мишљење je раније исказао, иако не у тако широкој мери, аутор књ. Christianity in History (Patterson 66). Специјално исту тему, коју je разрађивао y VI гл. своје књиге Patterson (Theodore’s relation to modern Thought поставио je 1875 год. аутор чланка Theodore and modern Thought y Ch. Quarterly Review, oct. Сам Patterson примећује, да ни наука, нити психологија не претендују на непогрешивост (стр. 66). Дакле, оне не могу бити сигурна база и критериум за богословска конструисаньа. Тим мање може бити таквом базол\ принцип еволуцијонизма, који примењује Patterson. Будући усвојен од стране природних и друштвених наука, он није примљен ни близу од свих богослова и не примењује се у свему. Приметен у питањима богословља, он може, бар у неким случајевима, довести до. размимоилажења са Св. Писмом и црквеним предањем; а у оваком дубоко мистичном и тајанственом питату, као догмат о натприродном оваплоћету БогаРечи и ипостасном сједињењу божанске и човечанске природе у Богочовеку, врло je сумњиво да може бити приметен. Тако се и десило да се Patterson у својим богословским комбинациями местимице разилази са текстом св. Писма и традицијоналним богословљем, а нарочито с православљем. Ево неколико примера; постанак човечанства путем дуготрајне еволуције од нижих животних организама (стр. 69—71),

157

Оцене и приказа