Bogoslovlje

je Теодор нашао себи апологета у лицу Факунда епископа Гермијанског (у сев, Африци), који je написао опширну расправу Pro defensione trium capitulorum (Теодора M., Теодорнта К. и Иве Едеског).') Али није ни његова одбрана била убедљива. 2 ) Цитате, које je он навео из Теодоровох списа као тобож ортодоксалне, и цитате из списа поштованих православних отаца цркве паралелне оним цитатама Несторијевског карактера из списа Теодора, које су му биле инкриминисане, саме по себи, као узете без контекса и без пажње према општем духу богословских доктрина Теодора и Отаца цркве, нису довољне за оправдање Теодора од оптужбе за несторијевство. Приликом тада покренутог питања V васељенски сабор (553 г.) марљиво je претресао дело Теодора и осудио и њега и његове списе, као јеретичке. 3 ) Исто суђење прихватио je у својим списима Леонтије Византијски (VI в.) 4 ) и доцније je оно прешло у научну литературу, поставши овде скоро општим. Теодор се обично сматра као наклоњен несторијевству (у христологији), пелагијевству (у питаньу о првородном греху и благодати) и оригенизму (у питању о посмртним мукама). Научници, који су хтели, да, у колико je могуће, даду о њему повољније суђење, не могу, ипак, затварати очи испред његових хетередоксалних мишљења и, у бољем случају, ограничавају се само ублажавањем осуде или позивањем на околности, које га у некој мери извињавају. Такви су споменути Patterson-ом др. Swete, професор Tixeron и автор расправе Christianity in History (стр. 65—66). Ни самом Patterson-y није пошло за руком да с Теодора скине кривицу. И у његовом излагању Теодорове доктрине лако je запазити читав низ хетеродоксалних теза или у другим случајевима несталност и колебање мисли између ортодоксалннх и јеретичких теза. Тако он греши против црквеног предања по питању о природи и греху првих људи и о дејству божанске благодати, нагнњући пелагијевству (в. горе на стр. 146), о евхаристији, поричући трансупстанцијацију о есхатологији нагињући, иако и не потпуно, оригенизму, а нарочито о христологији, где je и била у своје време главна тачка

б Migne 1. s. t. 67.

3 ) Расправа Факунда у истом смислу процењена je у мојој дисертацији: сочинеше факунда еп. Герм. „Въ защиту трехъ главъ“ [lBBO г.]

а ) Mansi t. IX.

4 ) Migne gr. s. t. 86.

156

Богословље