Bogoslovlje

и закољите пасху. И узмите киту исопа и замочите je у крв која ће бити у здели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здели, и ни један од вас да не излази на врата кућна до јутра. Jep ће заћи Јахве да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће јахве мимо она врата и не ће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија. И држите ово („ту ствар“) као закон теби и синовима твојим до века. И кад дођете у земљу коју ће вам дати Јахве као што je обећао, држите ову службу. И кад вам рекну синови ваши: каква вам je то служба? Реците: то je жртва пасхе Јахвеове, кад прође (поштеде) куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се. И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповеди Јахве преко Мојсија и Аарона, тако учянише. А око по ноћи поби Јахве све првенце у земљи мисирској од првенца Фараонова који седи на престољу његовом до првенда сужња у тамници, и сву првенчад од стоке. Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге ньегове и Мисирци, и би кукњава велика у Мисиру, jep не беше куће у којој не беше мртвац. И дозва Мојсија и Аарона по ноћи и рече: устајте, идите из народа мојега и ви и синови Израшьеви, и отидите, послужите Јахвеу, као што говористе. Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите па и мене благословите. И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, jep говораху; изгибосмо сви. И народ узе тесто своје joui не ускисло у наћвама, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја И од теста које изнесоше из Мисира испекоше погаче бесквасне, jep не беше ускисло кад их потераше Мисирци, те не могаше оклевати, нити себи спремише јела за пут... Та je ноћ бдења Јахвеу, кад их изведе из земље мисирске. То je ноћ јахвеова, коју треба да светкују сви синови Израиљеви од колена на колено" ... У наведеном извештају разликују се, дакле, два момента. Један je у томе, да су Израиљци поштеђени од смрти т. ј. анђео смрти пролази крај израиљских кућа и не улази у њих. Успомена на тај догађај чува се у имену „pesah“. Други je моменат, затим, сам излазак из земље на заповед Фараонову, да у журби није могло ни тесто ускиснути него се морало

171

Пасха