Bogoslovlje

Д. РУВАРАЦ.

KOPEC ПОНДЕНЦИЈА БУКОВИНСКОГ ВЛАДИКЕ ЕВГЕНИЈА ХАКМАНА И ВЛАДИКЕ ВРШАЧКОГ ЈОСИФА РАЈАЧИЋА

На глас о смрти митрополита Степана Станковића (f 31. јула 1841. год.) писао je Хакман Рајачићу ово писмо 18. августа и. године; Что дивное слишу! Как тјашко! Как скорбно и горко сердцу моему јест; обаче тако, тако јест! Љубезњејши наш Архиепископ и Митрополит Стеван шест уже здјес! Кто би бил и помислил сего уже в мертвих видјети. Свјатаја православнаја церков всја достојна всјакаго сожаленија что так скоро лишиласја Первосвјашченика своего прежде je утратила нежели он чим могл поспјешествовати. Может бит что ja ошибајусја, иначе ничто мње вједомо что почивши Архиепископ, Бог прости душу јего, в времене апостолскија пастви својеј великаго и уваженија особливо достојнаго дјелал би. Что мње в. в. сем видје и обшче о цјелом житии, јакоже о бољезни, смерти и погребу јего саобшчити возможете за сие ja вам буду из глубини сердца моего благодарити. Изрјаднија својства в. в. имјел ja случај познавати, ja не обрјетају и заслужењејшаго мужа котори би бил достоин избран бити в Архиепископа: ашче и тјелесни сили будут вам служити очен тјашкое иго апостолскија пастви сеја носити могли, то Бог вам да поможет получити желаније, ja о сеа сердечно радоватисја буду, ибо ja јесм со всјаким високопочитанием вашего високопреосвјашченства покорњејши слуга Евгение с. р. епископ. Черновци, 18. августа 1841. (Само je потпис и покорњејши слуга Хэкманов). На ово je Рајачић одговорио Хакману; Преосвјашчењејши и Високодостојњејши Г. Епископ ■брате во Христје љубезњејши. Ваше всељубезное послание от 18. сего пријал 27, не медљу отдати в. в. пожелаеми отвјет и спроводит јего с искрении братским цјелованием.

195

Кореспонденција