Bogoslovlje

Да je Рајачић неистинито описао Станковића Хакману види се из тога, што je Станковић био Митрополит од 1837. 1841, a Рајачић од 1842. — 1861., и од оставине Станковићеве ушло je у неприкосновени фонд 75.000 фор. бечке вредности или 30.000 фор. сребра, док од Рајачићеве није у њега скоро ништа унишло. Да Станковић није био онакав, каквог га je описао Pajaчић Хакману, остављамо млађој браћи да то питање реше.

СЛУЖБА И КАНОН СВ НИКОЛИ НОВОМЕ СОФИЈСКОМЕ.

1901. год. руски научењак П. А. Сирку издао је свој велики рад; Очерки изъ исторш литературныхъ сношешй болгаръ и сербовъ въ XIV —XVII в-Ькахъ 1 ). У прилогу додао je службу св. Николи Новоме, Житије овога свеца и Похвалу софијским мученицима. Ова дела наштампао je по једноме рукопису XVI века, који je припадао библиотеци софијске саборне цркве „Свети Краљ“ 2 ). Из њих нас сада занима Служба, која се у рукопису по чиње речима: Жца маиа si стго ммнка николы исжаго, аще колитъ пр-Ьстатель. кдФте f на кечернм кажеик л\Bж’ W, с. н. Втурм иокомоу д\чЁИПИКО^ 3 ). Taj мученик родио cé почетном XVI века у Iанини у Албании. Будући да je био добар обућар, отишао je у печалбу прво у Софију, где се оженио и изродио je и децу, па затим у Влашку, где су га приморали да постане војник. Вративши се у Софију, Никола je био 17 маја 1555. год. умучен од Турака пошто није хтео да напусти православну веру. У Софији одмах су га канонизирали, одредили 17. мај као дан његове прославе и саставили у част новога свеца службу са каноном, житије и нарочиту похвалу. Жигије написао je неки Матија (ЛЈатеж), који назива себе „дијаком“, „граматиком“ и великим „ламбадаријем“ велике со-

О Сборникъ Отд. рус. яз. и слов. Имп. Академlи Наукъ, т. 71. кнь. 2.

2) Jb. I.

3 ) Jb,. 1.

205

Служба и канон св. Николи новоме софијскоме.