Bogoslovlje

Дакле, оживљена многобројна стара, традиционална претсказања уз појаву нових 1 ) непосредно пред рођењем Христовимј очајне прилике свих народа огромне римеке државе до времена Октавијана" Августа (за чије се време родио Исус Христос); затим : нагли преокрет прилика и настанак бољег врёмена, када су ратови избегавани, а трговина, просвета и уметност сјајно напредовали, велики политички успеси сретно комбиновани са благошћу и умереношћу у личности цара Октавијана Августа, а затим и стара метода свију ситних и потчињених душа да ласкају све ово заједно створило je међу народима на далеко раширено уверење, да се очекивани божански Спаситељ света јавио у лицу цезара Октавијана. Сенат римски дао му je титулу: Август (augustus, што значи : свети, освећени, величанствени, узвишени), каква се титула до тога времена давала само боговима. А када je Окт. Август умро, једним свечаним религиозним чином обожен je (апотеозиран), чиме je он стављен у ред богова. 2 ) Недавно су у М. Азији пронађени записи (на грчком језику) из времена између 4. (или 9.) године пре и 14. године после Христа, у којима се цезар Октавијан Август велича као спаситељ света и у којима je он претстављен као појава са основном карактеристиком меснјанске идеје т. ј. као оваплоћење божанства. „Према записима из Пријене и Халикарнаса (малоазијских грчких градова) његов je рођен-дан празнован као

д о ы“, „новим народом“, „новом твари“. И у новозаветннм списима на многим местима у овоме смислу назнвани су следбеннци Христови (в. на пр. 1 Пет. 2,9; 11 Кор. 5, 17. и т. д.). Хришћанн првих векова неуморно су наглашавали, на супрот Јеврејнма и многобошинма („Јелиннма“), да они претстављају засебан „народ“ и „последят род људскп“, повратак односно обновљење „прарода .ъудског“ кроз Христа. С друге стране, овакво називање хришћана и наглашавање ових назнва од сопствене стране још ол самога почетна хришНанства показује, колико je било силно уверење целога ондашњега света у римској империји у скори настанак новог периода с духовно новим људима, новим родом .ъудским. (О овоме види опширније нзнето у делу А. X а р н а к а : Die Mission und Ausbreitung des Christentums, особито оде.ъак прве књпге под насловом: Die Botschaft von dem neuen Volk und dem dritten Geschlecht, стр. 259—299.).

') Из’ овога су времена: 4. еклога Виргилијева, еритрејске и грчкојудејске Сибнлнне (млађи деловн: Orac. Sibyl l.), Псалми Соломоновн, Хорацијеве оде и др.

2 ) Види: Q. Weber, Lehrbuch der Weltgeschichte, XHI Aulf, II B-p, S. 411—429.

296

Богословље -