Bogoslovlje

низ Нил спустили и у Доњи Египат. У Горњи Египат они су дошли заједно са извесним својим веровањима из своје старе постојбине. Та вера je била врло проста и једва да je престав-, љала почетак изградње каснијега познатога нам политеизма Ову најстарију религију Египћана знаменити религијски историчар V. V. Strauss 1 назива „митолошким монотеизмом“, и у овоме своме облику она je потпуна паралела религијама других старих културних народа. Најстарија божакства Египћана су чланови једне ене аде или т. зв. „великог круга деветорице богова“. Овај велики круг деветорице богова носи join и име бога Узи р и -а, (погрчено: Озирис): „Узири-а круг“, jep je он како у овоме „великоме кругу деветорице богова“ тако и уопште у целој египатској религији централно божанство. А он je и оличенье месијанске идеје још од најстаријих времена па све до онога времена, када су Египћани почели призивати Исуса Христа као Спаситеља и Месију. „Велики круг деветорице богова“, чине ова божанства: 1) Ну, 2) Шу, 3) Тефн ут, 4) Се б (Кеб), 5) Нут 6) У з и р и (Озирис), 7) У з и т (погрчено: Изис, Изида), 8) С е т (грчки: Тифон) и 9) Небтхат (грчки: Нефтис). Откривени су многобројни споменици са листама богова, особито овога „великога круга“ богова, и у свима њима богови су увек овим редом бележени. Изузетак чини само прво место, где на место бога Н у-a долазе други неки богови, који су се тек много ка сније, после закључења овога „великога круга“, појавили на позорници религиозног живота Египћана ; Р а (Ре), Ту м, Птах, Амон и други богови или њихова уједињења: Р а -Т у м А мон-Ра и др. Ово су имена локалних богова, и као заштитници свога града схваћани су, сасвим природно, као врховна божанства и стављани на прво место у „великоме кругу деветорице богова“, т. ј. на место бога Н у-a који се иначе скоро

вића. То се десило најмање пет хиљадг, врло вероватно и свих седам хилада година пре Христа. (Види о овоме опширна излагала ; D. Viktor von Strauss und Torney, Der altägyptische Götterglaube. Zweiter Theil: Entstehung und Geschichte des altägyptischen Götterglaubens (Heidelberg 1889.), особато на стр. 101., 105., и др.).

9 D. Victor V. Straussund Torney. Der allägyptische Oötterglaube, 11 Theil (Entstehung und Geschichte des altägyptischen Götterglaubens), S. 48.

Месијанска идеја код културних народа пре Христа