Bogoslovlje

ској оригиналној (најстаријој) месијанској идеји била подељена на две божанске личности; Узири-а и Хора. Можда je y најстаријим периодима египатског царства овај царски месијанизам имао значење више символа него ли стварности. Но у каснијим периодима несумњиво je, да су цареви сматрани ства рн нм божанствима; шта више, да су они рођени непосредним дејством самога врховнога божанства: „Један запис у храму, истесаном (издубљеном) у само] стени код Абусимбела, износи речи бога Птах-Т атунен - а, 1 ) изговорене пару Рамесу-у И (Рамзесу II): „Ja сам твој отац, ja сам те зачео као бога; сви су твоји удови божански. Ja узех на се обличје овна од Мендеса и дођох к твојој племенитој матери...“ 2 ) Ово веровање у оваплоћења божанства у цару и верование у царево месијанско назначење одржзло се дуго и после пропасти египатске самосталне државе. У доба ропства и страдања под страшним бичем Персијанаца, Египћани су сву своју наду на спасење полагали на неког цара, који ће бити божанског порекла. Када je АлександарВелик и(498—454), грчкомаћедонски цар, уништио персијско царство, дочекан je у Египту као месија-цар. Плутарх прича, како je Александар Велики путујући с великим напорима и опасностима преко Либијске пустиње, посетио на далеко чувени оракул и храм бога Амона (Амун-Ра, погрчено: Зевс-Амон) у оази Сива. „Када Александар“, прича даље Плутарх, „остави иза себе пустињу и стиже на лице места, поздрави га врховни жрец бога Амона у име самог бога као н> еговог (Алек сандро во г) оца 3 ). Ово проглашење Александра Великог за сина божјег донело му je на целом Истоку велики углед и страхопоштовање. Египћани су му одмах подигли храм, а у грчко-рнмском свету je кружила прича, како ce je бог Зевс (Јупитер, Амон) у облику змаја (змнје) у невестинској ноћи приближио Олимпији, мајци Александра Великог, а жени Филипа Маћедонског, из које се везе родио Александар Велики 4 ). По Плутарху, изгледа да je чак и сам Александар

') У то вр.еме (19. династија, XII век пре Христа) Птах-Т атунен je већ био у некојим .честима (нпр. у Мемфису) као појмовно божанство оличење {единства божанства.

") V. V. Strauss, op. cil., 1, 470.

3 ) Рlи(а гс h’s ausgewähtle Biographien (Langenscheidtsche Bibliothek): Alexander der Grosse; cap. 37.

*) 1 b., cap. 2—3.

Богословље