Bogoslovlje

Григорие иер(о)монах(ь) са братиею не такмо сию книгф сапйса, нъ й йнаа многа весла цр(ь)ковна бправи своим(ь) трß- и подвигомъ. Б(ог)ь да га сп(а)се и помилйе, аминъ. После свега тога стојијош: Вь л-кт(о) 3 т'lсßщнш й’ и з’. 12) У истом манастиру се још чува, салю на једној страни, колгад летописа, који je по препису Пејатовића штампао Љ. Стојановић, прво у Записима и натп. бр. 5219—25, па затем и у Старим српским родосл. и летоп. стр. 120. Но ту ваља исправите: „su,ä (=) года (ходи)“ у „зцоа хсЬди“; „Мех...“ у „Мехьмед(ь)“; „np’ieAi“ у „пршми“; „градови“ у „градове“; „градовlеми“ у „градови всеми“; ~сц(п9?)“ у „зцче“ (то јест 6995); „воцари“ у „вьц(а)ри“; „н’мь“ у „ноем(вр‘lа)“ Затим joui истом руком: Вь здчз’ (то јест 6997), но иза тога није означен никакав догађај. Најзад другом руком: Вь лФт(о) седмотисоущно р’ (й) к’ нзагнаше архигепископа Прох(о)ра ~. (нечитко) сёхтёмвриа (?) 13—14) У истом се манастиру, налазе и два поменика (на хартији формата in 4° и in fol.). Први je чисто белопољски, ca именима тамошњих људи. Но други општији. У овом другом fol. 2г садржи:

Лйкь йрхlеп(и)ск(о)пь. Помёни Г(оспод)и д(оу)ше раб(ь) своих(ь) вь ц(а)р(ь)стви

с(воемь):

арьх!сп(и)ск(о)па G4BS

’ilpKCEHia GißS ’lwaiiHKÏa ’©гстрат'Уа Ga'ßS НнкодТйлха Да жила Затем другом руком: Петра ЦЕТинскога Зау(а)рнк' ДЕчанс(кога) HwaHÏKÏA

Fol. 2v : Лйкь патр!ар(ьхь)

ПатрТарьха срь’бьскйго

'liWmiKÏa O.ißiS 6фр г кл\а Опирндона

Богословље