Bogoslovlje

да остане затурен у једној књизи мешсвите научне садржине као што су обично све споменице, ja га овде, по свои препису, објављујем још једанпут. Он гласи;

Ογ НЛ\Е w(Th.U,)đ H CfkljHd ИС - И (ке)т(а)го д(оу)х'а -к с(ы)нь. Завидинк d |] НМЕНЕЛМь pdEB Б(о)Ж|' СГгкпаНЬ. II M-’rpOCAdKh. KHÉ3K уЛКЛ\КСК'|· CK3Ï - Il Даук ЦрКККЕЬ. C(ß£)r(d)rO dil(oCTo)dd IlfTpd «y

Као што je познато, Љ. Ковачевић je y својој pacправи „Неколико питања о Стефану Немањи“, Глас С. К. Академије LVIII (1900) 3 lO6 тврдио да je Немањин отац онај исти Завида за кога из записа ђака Григорија у Мирослављеву јеванђељу знамо да je био отац и томе „великославноме кнезу“ Мирославу. Jep тај ће Мирослав, мислио je Ковачевић заједно са свима другим стручњацима, бита исто лице са хумским кнезом Мирославом, ксга нам други извори наводе као брата Немањина. На то сам ja, критикујући у својој расправи „Отац Немањин“, Београд 1914, горње Ковачевићево тврђење да je Немања син Завидин, рекао да нам нико нигде не каже, je ли заиста „великославни кнез“ Мирослав из записа Григорьева у Мирослављеву јеванђељу истоветан са хумским кнезом Мирославом, братом Немањиним, и да према томе ми не знамо сигурно, je ли и овај последней Мирослав, као што je то онај први, заиста син Завидин. Међутим ми сад из напред изданог натписа на белопољској цркви Св. Петра, задужбини хумског кнеза Мирослава, видимо, да je и тај хумски кнез Мирослав, који je свакако истоветач са Немањиним братом Мирославом, рођен од Завиде. Изгледало би, дакле па се тако већ учинило В. Р. Петковићу, а и joui по некой да je Ковачевић био на сасвим правом путу, кад je Немању прогласио за сина Завидина, a ja на погрешном путу, кад сам то оспоравао и правио друге комбинације. Но мени се и поред натписа на Петровој цркви у Белом Пољу чини, да се join не може рећи, ко je од нас двојице боље погодио истину. Jep у горњој својој расправи ja сам, држим, бар једну ствар сигурно доказао. А то je, да je Неманьин отац био владалац, односно рашки велики жупан, док га je Ковачевић напротив хтео начинити не владаоцем. Ми пак ни до данас не знамо ни за једног рашког владаоца који би се звао Завида. Даље сам joui показао да није ни то баш сасвим сигурно, je ли хумски кнез

Споменици из старих цркава у „Санџаку“