Bogoslovlje

J. Zei 11 eг, Париз; Le site de Justiniana Prima. На основу аргумената које je изнео проф. Вулић у свом предавању Justiniana Prima (в. Гласник Скопског Научног Друштва V, 1929, стр. 45—50), одржаном на II Международном конгресу за византијске студије у Београду, не може, по мишљењу Zeiller-a, постојати више никаква сумгьа, да ce Justiniana Prima налазила у провинции Dacia mediterranea а не у провинции Dardania. Анализом извора долази Zeiller до закључка да je sedes metropolitana била географски само врло мало померена, jep je граница споменутих провинција ишла недалеко од старе метрополе Scupi. Предавай држи да се на основу археолошких истраживања енглеског паучника Evans-a нови политички и црквени центар Justiniana Prima може локализовати у близини ове старе провинцијалне границе. Justinijana Prima може се сматрати као наставак метрополе Scupi, али се не може стриктно идентификовати са истим. I. К. Воуi α τ ίδη ς, Солун: Έκτουρκι6μός καί έξίόλαμι6μός Έλλήων έν τοίς βυζανηνοϊς χρόνοις. У вези ca појавом селџучких и османских Турака и њиховим упадима на византијску територију те коначнии освојењем исте територије почиње у грчком народу процес етничког и верског отпадања. Предавай констатује у гвом процесу три правца: 1) једни Грци су истовремено напуштали и своју веру и народност; 2) други су прешли на Ислам, али су очували свој народни језик; 3) било je напослетку и Грка, који су се претопили у Турке, а сачували су своју хришћанску веру. Први спомен Грка, који су претопивши се у Турке сачували хришћанство, налази се у једном документу из 1437 године, написаном ради унионистичког сабора у Базелу 1431—7. У овом документу споменути потурчени Грци, који су и по губитку своје народности сачували своју веру, који су до 1922. године (уговор у Sèvres-y између Грчке и Турске) живели у малоазијским дистриктима иконијском, анкирском, кастамонијском и севастијском нису били потурчени од османских Турака него још у ранијем периоду од Селџука Турака. Протојереј П. Крахмалевъ, Пиреј: Афонъ въ Средше ВТка. Приказ главних момената у историји развитка светогорског монаштва с особитим обзиром на културно-историјску улогу Св. Горе у животу и источних Словена.

Црквена историја и црквено право