Bogoslovlje

нову законодавству, које се односи.на монаштво и.минастире> законодавство цара Лава Мудрог не садржи опсежно и подробно нормираше манастирскоправних односа. Ово законодавство ограничило се на низ допуна и измена Јустинијанова законодавства сходно промењеним приликама и потребама. Знатнија отступања од Јустинијана показује новеларно законодавство цара Лава Мудрог у предмету примаша у манастирску заједницу, иступања из монашког реда и имовноправних односа монаха. .■ F. H. S с h ш, i d, Грац: Der Seelteil ' (τό τρίτον είς ψυχικόν) des byzantinischen Erbrechts und seine Entsprechungen im sü,dund ostslavischen- Recht. Говори о поставку византијског права задушног дела (τό τρίτον είς ψυχικόν) т.ј. остављања једног дела иметка у побожне сврхе за спас душе. Почетци овог налазе се већ у постулатима св. Јована Златоустог, који су били реципирани од обичајног права и- законодавства. За формирање оврг права у Визактији постојале су још и привредно историјске и социјалноисторијске претпоставке. Код Јужних Словена, показује развитак права задушног дела извесна отстуразноликост привредноисторијеких и социјалноисторијских претпоставака те истом условљено особено формирање материјалног старања о спасу душе стварањем установе „душебрижника“ (animatores). У бугарском праву пак византијско право τό τρίτον είς ψυχικόν надомештено je универсалним наслефем код иметка, које остаје без законитих наследника. Паралелан развитак опажа се и у румунском праву. Код источник Словена не може се са сигурношћу установити рецепција ове византијске правке установе. К. Τριανταφυλλόπουλος, Атина: Die Novelle des Patriarchen Athanasius betteffend die τριμοιρία. Приказује синодалну одлуку донесену под претседништвом цариградског патријарха Атанасија 1306. год. за владања цара Андроника И, која се односи на наследие право и претставља важну измену 118. новеле цара Јустинијана I. Ова синодална одлука, која сведочи о утицају цркве на развој грађанског права, усваја у пуној мери правно начело paterna paternis materna maternis т. j. да рођаци од очеве стране у случају смрти детета имају право на наслеђе оставине, која je своједобно била припала детету било од оца било од очева оца, и обратно. Наводи низ парница из прве половине XIV века, у којима je пресуда доне-

Црквена историја и црквено право