Bogoslovlje

врло слободоумних пишчевих погледа у питању сексуалне етике између осталог и то, да начела сексуалне етике подлеже сталним променама. Тако исто и у одељку: Модерно схваташе сексуализма, писан повлађује многим слободоумним начелима у питању тако-зване сексуалне слободе, а на стр. 51. отворено критикује гледиште цркве на ово питање. Па онда, уста) е против патријархалног односно данашњег облика брака, и тражи реформу брачних закона у смислу либералног и модерпог сексуално-етичког схватања. Одобрава даље тако-звану слободну љубав, разуме се на штету законитог брака, против кога се писан нарочито окомио. На више места примећује се не само нерасположение него чак и непријатељство писца према нарочито римокатоличкој нркви, као што je то случај и у одељку о проституцији. Писан, расправљајући о проституции, предлаже енергичне мере против проституције, найме, да се забране јавне а енергично да се гоне тајне проституције. У вези са решењем питања проституције писан сасвим умесно предлаже, да се и код нас установи тако-звана ж енска пол иција,аи да се што више оснивају и помажу заводи за посрнуле девојке и незапослене жене. И у закључку писан тврди, да задовољење сексуалног нагона само по себи нити je морално нити неморално, него индиферентно. „Ми идемо“, каже писан, „насупрот етичком индивидуализму и релативности етичких вредноћа“. „По модерном схватању сексуални односи, жоји остају без последица и не врефају ничији морални осећај, су приватна ствар дотичних двоје“. Пошто смо укратко указали на негативне особине ове тсњиге, којих има више него позитивних, сматрамо за потребно да напоменемо след· ће; Нема сумње, да je Хришћанство највише и једино допринело, да се ранији бедан положај жене не само поправи, него и потпуно изједначи са положајем мужа (Гал. 3, 28.), што прехришћанске религије и философија нису биле у стању да учине. Према томе речи ап. Павла : „Mulier taceat in ecclesia“ (1. Кор. 14, 34.), које речи писан ове књиге цитира и рђаво тумачи, не значе неко вређање и угњетавање жениних права; ове речи ап. Павла напротив имају сасвим друго значење по 70. правилу шестог весељен. сабора и 44. правилу лаодикијског сабора (Правила православие цркве, Д-р Никодим Милаш, 1. квь. Нови Сад 1895. стр. 555. и 11. кгь. Нови Сад 1896. стр. 96.). Ове напомене уједно значе, да Хришћанска

Оцене и приказа