Bogoslovlje

оправдан, нагло се шири и код нас у Југославији, као и у осталим културним државама Европе и Америке. Досадашња литература о овом питању je врло велика, која се join увек непрестано и тако рећи свакодневно богати новим приновама. Напред цитирана књига je такофе једна од тих најновијих принова на нашем језику, која се састоји из две студије. Пр во ј студи ји je наслов: Судбинажене, у којој се по насловима одељака расправљају следећа питања: Човек и жена; Сексуално диференцирање и специјализирање жене; Маскулино оријентисање нашега друштва; Покушаји реформисања женина живота; Биолошко физиолошки у слови емандипације жене; Социолошки услови еманципације жене; За изједначење човека и жене, и литература. Другој студији пак наслов je: Криза сексуалне етике, чији je садржај следећи: Еволуција сексуалне етике; Узроци социјално етичке кризе; Модерно схватање сексуализма; Рационализирање рађања; Брак. Слободна љубав; Проститудија; Закључак, и Литература. Из изложених садржаја прве и друге студије види се, да писац обрафује, разуме ce y краћим излагањима, врло многа питања, која се тичу жене, њене природе, задатка и положаја у друштву и с тим у вези и разна питања из сексуалне етике. Нема сумње, да су сва ова питања, о којима се у овој књизи расправља, колико важна, толико и савремена и компликована. С те стране књига Dr. М. Chapec Djordjevič добро би дошла нашој читалачкој публици, кад у споменутој књизи не би било врло слободоумних чак и деструктивних гледишта. Мефутим њену цену убијају баш овака гледишта, која без сваке сумње више одмажу него што помажу правилном решегьу феминистичког питања. Из излагања писца и наведене литературе види се, да je писац врло верзиран у многим питањима из општег проблема о еманципацији жене, но с друге опет стране ова ће књига због њеног очигледног слободоумља више шкодити него користити. Ми ћемо споменути само неке од тих слободоумних погледа писца: Писац на неколико места у књизи пледира за некажњивост намерног побачаја. На стр. 41 писац одобрава руском большевизму, што не кажњава не само намеран побачај, него ни хомосексуалност, содомију и томе слично. И у опште се на више места у књизи примећује не само симпатија писца према бољшевичким реформама, према социализму и Дарвиновој теорији, него и одобравање њихових начела. На стр. 39.—42. има

Богословље