Bogoslovlje

оном апстрактном речи („Brahman“), и то у средњем роду, браманско схатање овога Апсолутнога потпуно одговара новијим. европским пантеистичким схватањима Бога. Но Брама као божанство у оваквом свои виду могао се појавити и задржати само у филозофији, која се радо занима чистим апстракцијама, далеким од живота, од религиозног живота. С тога у народу овакав бог Брама није нашао одзива. Он je овде, у колико je узиман у обзир, теистички (а не пантеистички) схватан, као што показује и сам преображај речи и имена његовог из средњег рода у мушки. Религијска метаморфоза у Индији се изводила поступно и у току дужег времена. Пред духовне очи Хиндуса ступају сада, на место ранијих врховних божанстава: Варуне (Варуна-Митре), Индре и Агниа, нова врховна божанства: Брама, Сива и Вишну. Брама, као што je горе речено, остаје и на даље апстрактним божанством браманске учености. Сива (или Рудра) по своме карактеру као бог буре и рушења сличай je старом веданском богу Индри. Бог Вишну у свему, поглавито у основном индијском религијском проблему, заузима место бога Агниа. Он je међу овим трима боговима најомиљенији бог, бог кога Веда једва да споминье. Што je, дакле, раније био Агни наспрам људи, сада je то Вишну, само у знатно појачаној мери, тако да га у времену пред Христовим рођењем у вери Хиндуса видимо манифестованог у свету као богочовекз, месију. Он je необично благе нарави, пун доброте и увек готов да људима и целом човечанству у тешким приликама и материјалним и духовно-моралним помогне. Он je бог љубави; с тога су њему његови обожаватељи такође одани и послушни из љубави. У каснијим литерарним религиозним производима хиндустичког периода (у ~Baghavata-purana“ и у Padrna-

потпуно не скува,(т.ј. док не умре), онда je он очишћеи од кривице; или треба да пије кључалу крављу мокраћу или исто такву воду или млеко, док не умре. Ко je пак браману украо злато, треба да сам себе достави (оптужи) краљу захтевајући да га овај убије маљем, кога je сам он собой донео. Оваквом смрћу откајаће он овај свој злочин... Ако je неко убио какву краву, постећи и купајући се у крављој мокраћи три месеца и огрнувши се кожом убијене краве треба да (стално) трчи за кравама чучећи с њима на паши, с њима и да ноћива. На послетку, дужан je да учении браманима поклони 10 нрава и једног бика, а у случају да нема све што има.“ (О ге 11 i, op. cit., 11, 49—50.).

97

Месијанска идеја код културних народа пре Христа