Bogoslovlje

и квалитативно једнаке. На таквом појимању душе поникло je и веровање у сеобу душе из тела човековог у тела најразноврснијих живих бића: људи виших и нижих каста и најразнороднијих животиња, и обрнуто. С тога за правоверног Хиндуса и обожаваоца бога Вишнуа није никаква бласфемија: вера у инкарнацију бога у облику животиње, на пр. корњаче, вепра и др. животиња. Теологија хиндуистичка распоредила je оних 10 инкарнација бога Вишнуа 1 ) у сва четири периода (т. зв. „jyre“) егзистенције овога света. Временске цифре за обележавање светских п п риода су у Индији огромне и оне далеко превазялазе цифре за величине периода, како су их рачунали други народи. Али, у главном, и у Индији, у свима њеним религијама, особито у хиндуизму и будизму, у основи слична су схватања и карактеризовања временских циклуса са онима других народа. Први период у егзистенцији овога света, назван „Крита-југа“ (који je и златни период), трајао je 4 800 т. зв. божјих година, т. ј. 1,440.000 људских година. У -овоме периоду људи су били исто тако блажени као и богови и живели заједно с овима, не осећајући никакве потребе за чулним насладама, те услед тога није било ни свафе ни ратова нити ма «аквог душевног и телесног бола. Људи су гада дуго били бића чисто духовне природе; али доцније су они почели бивати све више чулним и телесним, а тиме у моралном погледу све горим. Већ други период, „Трета-југа“, показује и својим краћим трајањем људи од божанског света, те су они били принуђени да установе жртве и друга богослуженьа, те да би ипак неке везе с тьиме одржавали. Beh je у овом, другом светском периоду побожност, а с њоме и моралност, била спала за 25% првашње побожности и моралности. ТреЬи период, „Двапара-југа“, трајао je 2.400 божјих или 720.000 људских година, и у његовоме току спала je побожност и уопште моралност људи за пуних педесет процената од некадање и првобитне савршене побожности и моралности. У истој размери и живот льуди je постао тежим и несретнијим. Последњи, четврти период, „Калиjyra“, у коме ми живимо, трајаће света 1.200 божјих или 360.000 људских година. Од некадање побожности људске из првог, златног доба једва да je заостала још једна четвртина.

’) У каснијој хиндуистичкој литератури налазе се веровања у веНн број Вишнуових инкарнација.

Месијанска идеја код културних народа пре Христа