Bogoslovlje

и пијаним боговима и у апсурдним и шкандалозним причама налазе садржај своје религиозне вере.“ „Кад je један народ толико генија дао као грчки народ; кад су Римљани знали и умели, да изведу један такав политички план, који их je учинио тосподарима света: зар није заиста велико чудо, да их видимо на религиском пољу, како тако ниско стоје, скоро на истом нивоу као најнепросвећенији поклоници фетишизма?" „Зар није необјашњиво да народи, који важе као пример у грађанском и политичком животу, у уметности, у философији и појезији; а у религији се нису могли уздићи ни изнад нивоа оних, чије апсурдности вређају чак и памет једног детета 1 ). И из свега досадашњег излагања излази, да je због погрешног морално-социјалног схватања старих грчких и римских философа и споменутих незнабожачких религий владала у друштву општа поквареност и морална клонулост. Ово стварно неиздрживо станье, преживели философски системи, истрошене ■религиске форме, а да се у исто време није давало нешто ново, универсално и схватљиво, као и религиска пропаст и морална поквареност; све je то будило код многих људи и народа чежњу за нечим бољим. Због свега тога појмљиво je, што су велики број несретних, робова и жена поздравили у хришћанској проповеди своју ослободитељку 2 ), Све je то, дакле, дипринело, да су многи стари народи, због верско-моралне .помете и клонулости, а и због врло несређених социјалних прилика, жељно ишчекивали обећаног Месију, који je требао Својим учењем народе да верско-морално просвети, а у исто време и да им пружи бољи и сигурнији темељ социјалном уређењу ондашњег друштва. Исус Христос, обећани Месија, je Својим учењем и драговољним страдањем на крсту заиста то и извршио. Он je Својим верско-моралним учењем многе народе просветио, a Својим страдањем на крсту све људе спасао и избавио од проклетства греха. Опште напомене о старозаветном моралном и социјалном учењу. Пре него што пређемо специјално на излагање принципа морално-социјалног учења Исуса Христа потребно je, да проговоримо још и о моралу у Старом Завету и социјал.ном уређењу код старих Јевреја. Ово ћемо учинити зато, што

J ) Études d’histoire religieuse, E. Renan, Paris 1863. p. 7. и 8. 2 ) Dr. Hettinger u Dr. S. Weber, ibid. cip. 350. —351.

147

Главки принципи морално-содијалног учења Исуса Христа