Bogoslovlje

ззконодавство долази у сасвим друго светло; оно нема више карактер нечега самовољнога, него добија печат нечега општега и прихватљивога и на њега се могло гледати као да je потекло из Светога Писма Али тима се правилима нису само оправдавала усмена предања која су већ постојала, него су уједно она била и средство за проширавање закона и за њихово примењивање у непредвиђеним случајевима, о којима ce joui није било говорило. Хилелова су правила (доцније још израђенија и проширена) поставила темељ оној методи оштроумног тумачења и закључивања која je названа Талмуд у ужем смислу“ (Grätj о. с. 209). „Хилел je (и његов савременик Шамај) уздигао проучавање Св. Писма и његово тумачење до таке висине,... да je само то проучавање постало једином сврхом и у њега се удубљавало 1 . На тај начин могао je Хилел слободно завести, кад je постао председник синедриона, и „прозбул“ писмену изјаву дужника, да му се и у суботној години може тражити дуг. (У суботној години (èebbiit = свака седма), морали су се сви дугови опростити (Изл. 23, 11. Лев. 25, 1.), и због тога се није хтело никоме ништа посуђивати; за то уведе Хилел уговор пред судијама „прозбул“ (Sebbiit X. 3. —4.). О Шамају се незна ништа детаљније, него, да je студирао са Хилелом (Abot 1, 12.), да je био жестока карактера (Sabbat 30 b.) и да je ригорозно вршио закон и захтевао да се врши (хоће да му и дете пости на велики дан измирења Јоша 77b.). Зато се врло често налазе у Талмуду места где се наводе разна мишљења Шамајева и Хилелова (Edujot 1, 2. Midda 1,4.), или да забрањује први што други дозвољава (Hagiga 2,4.), због чега je бивало и врло критичних момената. Било je у питању библијско место о нечистом Семену (Лев. 11, 37, 38.) и искрсло je питање да ли се има сматрати сок из грозда (када се грозд одсеће) као вода т. ј. да ли га онечишћава. Шамај одговори потврдно а Хилел негативно т. ј. да не онечишћава, позивајући се на халаху, да и маслине при брању не чине нечистим. На то му одговори Шамај: „ако ме разљутиш прогласићу нечистим и брање маслина“. На то поставите (присталице Шамајеве) мач у школи и повикаше: ући може ко хоће, али изаћи

1 Gustav Karpeles, Geschichte der jüdischen Literatur 1. Bd. Berlin 1886. •dp. 143.

189

О Т алмуду

Богословље