Bogoslovlje

Полазна тачка за одређивање његовог рођења јесте напад. варвара на Синај, који ћемо сматрати да се догодио 410. године 1 .

1 У свима месецесловима 11 и 12 в. на дан 14 јануара (види месецеслов арх. Сергија т. 1. Москва 1876 г. стр. 13. и месецеслов Косолапова, Симбирскъ, 1880 г. стр. 31.) говори се, како се догодио два нута напад од стране варвара на монахе, који су живели у пределима Синаја, Хорива. и Раитске пустиње. Наиме: први пут за време Диоклецијана и александ. патријарха Петра, када je убијено од стране Сарацена 40 монаха на Синају и 39. у Раити; и други у V веку за време испосништва нашег Нила. Код самог Нила у његовим Narrationes IV (види Migne gr. s. t. 79., col. 640 С) налазимо потврду за га сведочанства. На крају Narrationis IV Нил говори: „Убијени беху и други много година (яро яХешгоу έτών) пре овог... и њихова се успомена слави истог дана, т. ј. 14 јануара“. Други напад на монахе спомињу бл. Јероним и бл. Августин. Наиме, бл. Јероним у свом писму Марцелину и Анапсихију (види epist. 126. т. 2. Migne lat. s. t. 22. со!. 1086), које je je он написао из Витлејема 411 г. (види прим. Ь., col. 1085), међу осталом каже следеће: ...‘ose године“, када сам написао три шьиге, изненадни напад варвара, сличав лавини прешао je целим Египтом, Палестином, Фаникијом, Сиријом и ми се једва избависмо из руку њиховом милошћу Христовом“. А код бл. Августина у писму к презвитеру Викторијану (epist. 111. Migne lat. s. f. 33. col. 422), које je написано концем 409г. (види прим. a. col. 421) читамо: „Недавно неки од браНе беху убијени од стране варвара чак у тим Египатским пустињама, које беху удаљене од, сваке светске вреве, те су их монаси изабрали за место својих маяастира“. На основу горенаведених места из писама бл. Јеронима и бл. Августина S. М. Suaresius (De vita s. Nili, Migne gr. s. t. 79. col. 1394), Tillemont, Fessier и др. сматрају да се напад варвара на Синај догодио око 410 године. Али у најновије време S. Schiwietz (види његово дело: Das morgenländische Mönchtum, Mainz, 1913, t. 11, стр. 44, прим. 2), а за њим и Degenhart (види његову студију „Nilus binaita “ стр. 9 и 37) претпостављају да се сведочаяство о убиству синајских монаха налази код Ј. Касијана. Наиме, у теговом: Collatio sexta, de nece Sanctorum, cap, I (види Migne lat. s. t. 49, col. 643—646.) читамо: „У пределима Палестине близу Текије-села, које се удостојило да буде родно место пророка Амоса, налази се велика пустиња. која се простире чак до Арабије и Мртвог мора, у коме ишчезавају воде Јордана и пепео хумки Содомских. Монаси чистог и светог живота, којн већ одавно живе у тој пустињи, изненадно убијенн беху од гомиле сараценских разбојника. Знали смо, да су посмртни остаци убијених кришом однесени и сахрањени заједно са моштима мученика, и Да су претставници ових земаља, a такође и сви Арапи, указали овим моштима тако велико поштовагье, да je сакупљени многобројни народ двају градова, због овог светог плена, ступно у жестоку међусобну распру, која je довела до праве борбе са мачевима. У побожној својој ревности они су се препирали око тога, коме припадају гробови са посмртним остацима пустињских подвижника“. На основу овог места S. Schiwietz закључује, да je овде реч

206

Богословље