Bogoslovlje

према самоћи, која je полако расла и јачала у њему још од младости, натерала да напусти не само сјајни друштвени положа], него и сретни породични живот. Ову дирљиву сцену прекида брачног живота доста опширно описује сам Нил. Кад je већ одлучио да напусти свет, он je узео своја два сина и привео их матери и ту je предавши јој млађег, а старијег Теодула задржавши себи, саопштио жени своју намеру. Уз то je ово изјавио таквим тоном, да je жена одмах осетила, да je његова одлука непроменљива; и са једне стране попуштајући ономе што je неизбежно, с друге пак имајући у виду вечна добра, која чекају Нила за ову жртву, она je пристала, и ако je растанак са мужем и сином изазвао велики бол и сузе. Разлог, који je Нила побудио да напусти свет, жену и децу, дознајемо од њега самог. Он каже: „За свако разумно створење сматрам, да je пристојније, да се не предаје сувише уживању и да не злоупотребљава законску дозволу, већ што пре да се ограничи у томе... Иначе, када најпосле снага ослаби, жеље угасну и сама собом наступи старачка тишини, успевање у целомудрености неће се приписати старању, већ неопходности у старости... Борац се не може похвалити победой и тиме што није пао, када није имао с ким да се бори. Него je част аскети, када у цвету младости, у пламену пожуде, у ватри страсти, разум његов однесе победу над жељама, a јаку тежњу за брачни живот, и ако je законита, угуши и себи, потврђујући тиме да има над собом савршену власт“ 1 . На тај начин узрок, који je побудио Нила да напусти свет и људе, чисто je аскетски: јака тежња да стекне вечна због самоодрицања у доба цветања телесне снаге. Koje je године Нил напустио свет и замонашио се, лги не можемо тачно да одредилю, али има података, који дају могућноет да то од прилике израчуналго.

ком у један египатски манастир. (Види Realencyklopädie für protestantische Theologie und Kirche, Bd. 14. Leipzig, 1904 г. стр. 90.). На основу тога неки патролози, као паприм. Филарет, архиепископ Черниговски (види његоводело: Историческое учеше сбъ отцахъ церкви т. 111, § 208, СПБ. 1859 г.,, стр. 75), претпостављају да Je Нил имао осим сина и кћер. Али у делима Нила ми не налазимо потврде за ово сведочанство. Него у „Narrationes“ И ми читамо: »Έμοί καΐδες, ώ φίλοι, γεγένηνται δύο: ούτος &ν νυν κάδηματ ■θ-ρηνών, καί έτερος ό καρά τη μητρί καταμείνας«. (Narrationes, 11. Migne gr. s. t. 79. coi. 600 С). Из ове реченице излази, да je Нил имао двоје мушке деце.

1 Migne gr. s, t. 79. col. 601 AB.

212

Богословље